로그인

누가복음 23장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 56절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.
  2. 2 И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
  3. 3 А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.
  4. 4 А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.
  5. 5 А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
  6. 6 А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац?
  7. 7 И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана.
  8. 8 А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.
  9. 9 И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.
  10. 10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га.
  11. 11 А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.
  12. 12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.
  13. 13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
  14. 14 Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите;
  15. 15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
  16. 16 Дакле да га избијем па да пустим.
  17. 17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.
  18. 18 Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;
  19. 19 Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
  20. 20 А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.
  21. 21 А они викаху говорећи: распни га, распни.
  22. 22 А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим.
  23. 23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.
  24. 24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
  25. 25 И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
  26. 26 И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
  27. 27 А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
  28. 28 А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.
  29. 29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
  30. 30 Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.
  31. 31 Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?
  32. 32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.
  33. 33 И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.
  34. 34 А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.
  35. 35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.
  36. 36 А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,
  37. 37 И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи.
  38. 38 А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски.
  39. 39 А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама.
  40. 40 А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
  41. 41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.
  42. 42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.
  43. 43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
  44. 44 А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.
  45. 45 И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола.
  46. 46 И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
  47. 47 А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник.
  48. 48 И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.
  49. 49 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово.
  50. 50 И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан,
  51. 51 (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега,
  52. 52 Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.
  53. 53 И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.
  54. 54 И дан бијаше петак, и субота освиташе.
  55. 55 А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.
  56. 56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)