로그인

누가복음 23장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 56절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату. And the whole multitude of them arose, and led him unto Pilate.
2 И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. And they began to accuse him, saying, We found this fellow perverting the nation, and forbidding to give tribute to Cesar, saying that he himself is Christ a King.
3 А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш. And Pilate asked him, saying, Art thou the King of the Jews? And he answered him and said, Thou sayest it.
4 А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку. Then said Pilate to the chief priests and to the people, I find no fault in this man.
5 А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде. And they were the more fierce, saying, He stirreth up the people, teaching throughout all Jewry, beginning from Galilee to this place.
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац? When Pilate heard of Galilee, he asked whether the man were a Galilean.
7 И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана. And as soon as he knew that he belonged unto Herod’s jurisdiction, he sent him to Herod, who himself also was at Jerusalem at that time.
8 А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо. And when Herod saw Jesus, he was exceeding glad: for he was desirous to see him of a long season, because he had heard many things of him; and he hoped to have seen some miracle done by him.
9 И пита га много које за што; али му он ништа не одговори. Then he questioned with him in many words; but he answered him nothing.
10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га. And the chief priests and scribes stood and vehemently accused him.
11 А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату. And Herod with his men of war set him at nought, and mocked him, and arrayed him in a gorgeous robe, and sent him again to Pilate.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. And the same day Pilate and Herod were made friends together: for before they were at enmity between themselves.
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ And Pilate, when he had called together the chief priests and the rulers and the people,
14 Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите; Said unto them, Ye have brought this man unto me, as one that perverteth the people: and, behold, I, having examined him before you, have found no fault in this man touching those things whereof ye accuse him:
15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт. No, nor yet Herod: for I sent you to him; and, lo, nothing worthy of death is done unto him.
16 Дакле да га избијем па да пустим. I will therefore chastise him, and release him.
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња. (For of necessity he must release one unto them at the feast.)
18 Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву; And they cried out all at once, saying, Away with this man, and release unto us Barabbas:
19 Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв. (Who for a certain sedition made in the city, and for murder, was cast into prison.)
20 А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса. Pilate therefore, willing to release Jesus, spake again to them.
21 А они викаху говорећи: распни га, распни. But they cried, saying, Crucify him, crucify him.
22 А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим. And he said unto them the third time, Why, what evil hath he done? I have found no cause of death in him: I will therefore chastise him, and let him go.
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех. And they were instant with loud voices, requiring that he might be crucified. And the voices of them and of the chief priests prevailed.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту. And Pilate gave sentence that it should be as they required.
25 И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу. And he released unto them him that for sedition and murder was cast into prison, whom they had desired; but he delivered Jesus to their will.
26 И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом. And as they led him away, they laid hold upon one Simon, a Cyrenian, coming out of the country, and on him they laid the cross, that he might bear it after Jesus.
27 А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. And there followed him a great company of people, and of women, which also bewailed and lamented him.
28 А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом. But Jesus turning unto them said, Daughters of Jerusalem, weep not for me, but weep for yourselves, and for your children.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише. For, behold, the days are coming, in the which they shall say, Blessed are the barren, and the wombs that never bare, and the paps which never gave suck.
30 Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас. Then shall they begin to say to the mountains, Fall on us; and to the hills, Cover us.
31 Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха? For if they do these things in a green tree, what shall be done in the dry?
32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим. And there were also two other, malefactors, led with him to be put to death.
33 И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. And when they were come to the place, which is called Calvary, there they crucified him, and the malefactors, one on the right hand, and the other on the left.
34 А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке. Then said Jesus, Father, forgive them; for they know not what they do. And they parted his raiment, and cast lots.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј. And the people stood beholding. And the rulers also with them derided him, saying, He saved others; let him save himself, if he be Christ, the chosen of God.
36 А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат, And the soldiers also mocked him, coming to him, and offering him vinegar,
37 И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи. And saying, If thou be the king of the Jews, save thyself.
38 А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски. And a superscription also was written over him in letters of Greek, and Latin, and Hebrew, THIS IS THE KING OF THE JEWS.
39 А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама. And one of the malefactors which were hanged railed on him, saying, If thou be Christ, save thyself and us.
40 А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? But the other answering rebuked him, saying, Dost not thou fear God, seeing thou art in the same condemnation?
41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио. And we indeed justly; for we receive the due reward of our deeds: but this man hath done nothing amiss.
42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје. And he said unto Jesus, Lord, remember me when thou comest into thy kingdom.
43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају. And Jesus said unto him, Verily I say unto thee, To day shalt thou be with me in paradise.
44 А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога. And it was about the sixth hour, and there was a darkness over all the earth until the ninth hour.
45 И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола. And the sun was darkened, and the veil of the temple was rent in the midst.
46 И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. And when Jesus had cried with a loud voice, he said, Father, into thy hands I commend my spirit: and having said thus, he gave up the ghost.
47 А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник. Now when the centurion saw what was done, he glorified God, saying, Certainly this was a righteous man.
48 И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје. And all the people that came together to that sight, beholding the things which were done, smote their breasts, and returned.
49 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово. And all his acquaintance, and the women that followed him from Galilee, stood afar off, beholding these things.
50 И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан, And, behold, there was a man named Joseph, a counsellor; and he was a good man, and a just:
51 (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега, (The same had not consented to the counsel and deed of them;) he was of Arimathea, a city of the Jews: who also himself waited for the kingdom of God.
52 Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово. This man went unto Pilate, and begged the body of Jesus.
53 И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут. And he took it down, and wrapped it in linen, and laid it in a sepulchre that was hewn in stone, wherein never man before was laid.
54 И дан бијаше петак, и субота освиташе. And that day was the preparation, and the sabbath drew on.
55 А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну. And the women also, which came with him from Galilee, followed after, and beheld the sepulchre, and how his body was laid.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону. And they returned, and prepared spices and ointments; and rested the sabbath day according to the commandment.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL