누가복음 24장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 53절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 Али нађоше камен одваљен од гроба.
3 И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;
5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?
6 Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,
7 Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 И опоменуше се ријечи његовијех.
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.
10 А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11 И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.
15 И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16 А очи им се држаху да га не познаше.
17 А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18 А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?
19 И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;
20 Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?
21 А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би.
22 А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,
23 И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.
24 И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.
25 И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27 И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.
28 И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.
29 И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30 И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.
32 И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима,
34 Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам.
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело?
42 А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.
43 И узевши изједе пред њима.
44 И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.
45 Тада им отвори ум да разумију писмо.
46 И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;
47 И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.
48 А ви сте свједоци овоме.
49 И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.
52 И они му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)