로그인

예레미야애가 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 예레미야애가 (Lamentations) · 22절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Како обастрије Господ облаком у гњеву свом кћер Сионску! сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гњева својега! How hath the Lord covered the daughter of Zion with a cloud in his anger, and cast down from heaven unto the earth the beauty of Israel, and remembered not his footstool in the day of his anger!
2 Господ потр немилице све станове Јаковљеве, развали у гњеву свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове. The Lord hath swallowed up all the habitations of Jacob, and hath not pitied: he hath thrown down in his wrath the strong holds of the daughter of Judah; he hath brought them down to the ground: he hath polluted the kingdom and the princes thereof.
3 Одби у жестоком гњеву сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе. He hath cut off in his fierce anger all the horn of Israel: he hath drawn back his right hand from before the enemy, and he burned against Jacob like a flaming fire, which devoureth round about.
4 Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што бјеше драго очима; на шатор кћери Сионске просу као огањ гњев свој. He hath bent his bow like an enemy: he stood with his right hand as an adversary, and slew all that were pleasant to the eye in the tabernacle of the daughter of Zion: he poured out his fury like fire.
5 Господ поста као непријатељ; потр Израиља, потр све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад. The Lord was as an enemy: he hath swallowed up Israel, he hath swallowed up all her palaces: he hath destroyed his strong holds, and hath increased in the daughter of Judah mourning and lamentation.
6 Развали му ограду као врту; потр мјесто састанцима његовијем; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гњева својега одбаци цара и свештеника. And he hath violently taken away his tabernacle, as if it were of a garden: he hath destroyed his places of the assembly: the Lord hath caused the solemn feasts and sabbaths to be forgotten in Zion, and hath despised in the indignation of his anger the king and the priest.
7 Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора Сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник. The Lord hath cast off his altar, he hath abhorred his sanctuary, he hath given up into the hand of the enemy the walls of her palaces; they have made a noise in the house of the Lord, as in the day of a solemn feast.
8 Господ науми да раскопа зид кћери Сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа. The Lord hath purposed to destroy the wall of the daughter of Zion: he hath stretched out a line, he hath not withdrawn his hand from destroying: therefore he made the rampart and the wall to lament; they languished together.
9 Утонуше у земљу врата њезина, поломи и потр пријеворнице њезине; цар њезин и кнезови њезини међу народима су; закона нема, и пророци њезини не добијају утваре од Господа. Her gates are sunk into the ground; he hath destroyed and broken her bars: her king and her princes are among the Gentiles: the law is no more; her prophets also find no vision from the Lord.
10 Старјешине кћери Сионске сједе на земљи и муче, посуле су прахом главу и припасале костријет; обориле су к земљи главе своје дјевојке Јерусалимске. The elders of the daughter of Zion sit upon the ground, and keep silence: they have cast up dust upon their heads; they have girded themselves with sackcloth: the virgins of Jerusalem hang down their heads to the ground.
11 Ишчиљеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мојега, јер дјеца и која сисају обамиру на улицама градским. Mine eyes do fail with tears, my bowels are troubled, my liver is poured upon the earth, for the destruction of the daughter of my people; because the children and the sucklings swoon in the streets of the city.
12 Говоре матерама својим: гдје је жито и вино? обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих. They say to their mothers, Where is corn and wine? when they swooned as the wounded in the streets of the city, when their soul was poured out into their mothers’ bosom.
13 Кога ћу ти узети за свједока? с чим ћу те изједначити, кћери Јерусалимска? каку ћу ти прилику наћи, да те утјешим, дјевојко, кћери Сионска? јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцијелити? What thing shall I take to witness for thee? what thing shall I liken to thee, O daughter of Jerusalem? what shall I equal to thee, that I may comfort thee, O virgin daughter of Zion? for thy breach is great like the sea: who can heal thee?
14 Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твојега да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати. Thy prophets have seen vain and foolish things for thee: and they have not discovered thine iniquity, to turn away thy captivity; but have seen for thee false burdens and causes of banishment.
15 Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју Јерусалимском: то ли је град, за који говораху да је права љепота, радост свој земљи? All that pass by clap their hands at thee; they hiss and wag their head at the daughter of Jerusalem, saying, Is this the city that men call The perfection of beauty, The joy of the whole earth?
16 Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: прождријесмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видјесмо. All thine enemies have opened their mouth against thee: they hiss and gnash the teeth: they say, We have swallowed her up: certainly this is the day that we looked for; we have found, we have seen it.
17 Учини Господ што науми, испуни ријеч своју, коју каза одавна; разори немилице, и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим. The Lord hath done that which he had devised; he hath fulfilled his word that he had commanded in the days of old: he hath thrown down, and hath not pitied: and he hath caused thine enemy to rejoice over thee, he hath set up the horn of thine adversaries.
18 Виче срце њихово ка Господу: зиде кћери Сионске, пољевај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зјеница ока твојега да не стаје. Their heart cried unto the Lord, O wall of the daughter of Zion, let tears run down like a river day and night: give thyself no rest; let not the apple of thine eye cease.
19 Устани, вичи обноћ; у почетку страже, прољевај срце своје као воду пред Господом, подижи к њему руке своје за душу дјеце своје која обамиру од глади на угловима својих улица. Arise, cry out in the night: in the beginning of the watches pour out thine heart like water before the face of the Lord: lift up thy hands toward him for the life of thy young children, that faint for hunger in the top of every street.
20 Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју? еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк? Behold, O Lord, and consider to whom thou hast done this. Shall the women eat their fruit, and children of a span long? shall the priest and the prophet be slain in the sanctuary of the Lord?
21 Леже на земљи по улицама дјеца и старци, дјевојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гњева својега и поклао не жалећи. The young and the old lie on the ground in the streets: my virgins and my young men are fallen by the sword; thou hast slain them in the day of thine anger; thou hast killed, and not pitied.
22 Сазвао си као на празник страхоте моје отсвуда, и у дан гњева Господњега нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби. Thou hast called as in a solemn day my terrors round about, so that in the day of the Lord’s anger none escaped nor remained: those that I have swaddled and brought up hath mine enemy consumed.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL