로그인

히브리서 6장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 히브리서 (Hebrews) · 20절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога, Therefore leaving the principles of the doctrine of Christ, let us go on unto perfection; not laying again the foundation of repentance from dead works, and of faith toward God,
2 Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога. Of the doctrine of baptisms, and of laying on of hands, and of resurrection of the dead, and of eternal judgment.
3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти. And this will we do, if God permit.
4 Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога, For it is impossible for those who were once enlightened, and have tasted of the heavenly gift, and were made partakers of the Holy Ghost,
5 И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали, And have tasted the good word of God, and the powers of the world to come,
6 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега. If they shall fall away, to renew them again unto repentance; seeing they crucify to themselves the Son of God afresh, and put him to an open shame.
7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога; For the earth which drinketh in the rain that cometh oft upon it, and bringeth forth herbs meet for them by whom it is dressed, receiveth blessing from God:
8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже. But that which beareth thorns and briers is rejected, and is nigh unto cursing; whose end is to be burned.
9 Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако. But, beloved, we are persuaded better things of you, and things that accompany salvation, though we thus speak.
10 Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи. For God is not unrighteous to forget your work and labour of love, which ye have shewed toward his name, in that ye have ministered to the saints, and do minister.
11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја; And we desire that every one of you do shew the same diligence to the full assurance of hope unto the end:
12 Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања. That ye be not slothful, but followers of them who through faith and patience inherit the promises.
13 Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом, For when God made promise to Abraham, because he could swear by no greater, he sware by himself,
14 Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. Saying, Surely blessing I will bless thee, and multiplying I will multiply thee.
15 И тако трпећи дуго, доби обећање. And so, after he had patiently endured, he obtained the promise.
16 Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. For men verily swear by the greater: and an oath for confirmation is to them an end of all strife.
17 Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву: Wherein God, willing more abundantly to shew unto the heirs of promise the immutability of his counsel, confirmed it by an oath:
18 Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан, That by two immutable things, in which it was impossible for God to lie, we might have a strong consolation, who have fled for refuge to lay hold upon the hope set before us:
19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе, Which hope we have as an anchor of the soul, both sure and stedfast, and which entereth into that within the veil;
20 Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову. Whither the forerunner is for us entered, even Jesus, made an high priest for ever after the order of Melchisedec.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL