로그인

잠언 1장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 잠언 (Proverbs) · 33절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева, The proverbs of Solomon the son of David, king of Israel;
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне, To know wisdom and instruction; to perceive the words of understanding;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, To receive the instruction of wisdom, justice, and judgment, and equity;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. To give subtilty to the simple, to the young man knowledge and discretion.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, A wise man will hear, and will increase learning; and a man of understanding shall attain unto wise counsels:
6 Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове. To understand a proverb, and the interpretation; the words of the wise, and their dark sayings.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. The fear of the Lord is the beginning of knowledge: but fools despise wisdom and instruction.
8 Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје. My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:
9 Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. For they shall be an ornament of grace unto thy head, and chains about thy neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грјешници, не пристај; My son, if sinners entice thee, consent thou not.
11 Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједамо правоме ни за што; If they say, Come with us, let us lay wait for blood, let us lurk privily for the innocent without cause:
12 Прождријећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који слазе у јаму; Let us swallow them up alive as the grave; and whole, as those that go down into the pit:
13 Свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плијена; We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil:
14 Бацаћеш ждријеб свој с нама; један ће нам тоболац бити свјема; Cast in thy lot among us; let us all have one purse:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. My son, walk not thou in the way with them; refrain thy foot from their path:
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да прољевају крв. For their feet run to evil, and make haste to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; Surely in vain the net is spread in the sight of any bird.
18 А они вребају своју крв и засједају својој души. And they lay wait for their own blood; they lurk privily for their own lives.
19 Таки су путови свијех лакомијех на добитак, који узима душу својим господарима. So are the ways of every one that is greedy of gain; which taketh away the life of the owners thereof.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; Wisdom crieth without; she uttereth her voice in the streets:
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе: She crieth in the chief place of concourse, in the openings of the gates: in the city she uttereth her words, saying,
22 Луди, докле ћете љубити лудост? и потсмјевачима докле ће бити мио потсмијех? и безумни докле ће мрзити на знање? How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and the scorners delight in their scorning, and fools hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам ријечи своје. Turn you at my reproof: behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
24 Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари, Because I have called, and ye refused; I have stretched out my hand, and no man regarded;
25 Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити; But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof:
26 Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; I also will laugh at your calamity; I will mock when your fear cometh;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. When your fear cometh as desolation, and your destruction cometh as a whirlwind; when distress and anguish cometh upon you.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. Then shall they call upon me, but I will not answer; they shall seek me early, but they shall not find me:
29 Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше; For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the Lord:
30 Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја. They would none of my counsel: they despised all my reproof.
31 Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих. Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. For the turning away of the simple shall slay them, and the prosperity of fools shall destroy them.
33 Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла. But whoso hearkeneth unto me shall dwell safely, and shall be quiet from fear of evil.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL