로그인

요한복음 12장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 요한복음 (John) · 50절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А Исус прије пасхе на шест дана дође у Витанију гдје бјеше Лазар што умрије, кога подиже из мртвијех. Then Jesus six days before the passover came to Bethany, where Lazarus was which had been dead, whom he raised from the dead.
2 Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сјеђаше с њим за трпезом; There they made him a supper; and Martha served: but Lazarus was one of them that sat at the table with him.
3 А Марија узевши литру правога нардова многоцјенога мира помаза ноге Исусове, и отр косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. Then took Mary a pound of ointment of spikenard, very costly, and anointed the feet of Jesus, and wiped his feet with her hair: and the house was filled with the odour of the ointment.
4 Онда рече један од ученика његовијех, Јуда Симонов Искариотски, који га послије издаде: Then saith one of his disciples, Judas Iscariot, Simon’s son, which should betray him,
5 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? Why was not this ointment sold for three hundred pence, and given to the poor?
6 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ. This he said, not that he cared for the poor; but because he was a thief, and had the bag, and bare what was put therein.
7 А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба; Then said Jesus, Let her alone: against the day of my burying hath she kept this.
8 Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. For the poor always ye have with you; but me ye have not always.
9 Разумје пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара којега подиже из мртвијех. Much people of the Jews therefore knew that he was there: and they came not for Jesus’ sake only, but that they might see Lazarus also, whom he had raised from the dead.
10 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију; But the chief priests consulted that they might put Lazarus also to death;
11 Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вјероваху Исуса. Because that by reason of him many of the Jews went away, and believed on Jesus.
12 А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим On the next day much people that were come to the feast, when they heard that Jesus was coming to Jerusalem,
13 Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. Took branches of palm trees, and went forth to meet him, and cried, Hosanna: Blessed is the King of Israel that cometh in the name of the Lord.
14 А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано: And Jesus, when he had found a young ass, sat thereon; as it is written,
15 Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету. Fear not, daughter of Sion: behold, thy King cometh, sitting on an ass’s colt.
16 Али ово ученици његови не разумјеше прије: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово бјеше за њега писано, и ово му учинише. These things understood not his disciples at the first: but when Jesus was glorified, then remembered they that these things were written of him, and that they had done these things unto him.
17 А народ свједочаше који бјеше прије с њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвијех. The people therefore that was with him when he called Lazarus out of his grave, and raised him from the dead, bare record.
18 Зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо. For this cause the people also met him, for that they heard that he had done this miracle.
19 А фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свијет иде за њим. The Pharisees therefore said among themselves, Perceive ye how ye prevail nothing? behold, the world is gone after him.
20 А бијаху неки Грци који бијаху дошли на празник да се моле Богу. And there were certain Greeks among them that came up to worship at the feast:
21 Они дакле приступише к Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: господине! ми бисмо хтјели да видимо Исуса. The same came therefore to Philip, which was of Bethsaida of Galilee, and desired him, saying, Sir, we would see Jesus.
22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу. Philip cometh and telleth Andrew: and again Andrew and Philip tell Jesus.
23 А Исус одговори им говорећи: дође час да се прослави син човјечиј. And Jesus answered them, saying, The hour is come, that the Son of man should be glorified.
24 Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди: Verily, verily, I say unto you, Except a corn of wheat fall into the ground and die, it abideth alone: but if it die, it bringeth forth much fruit.
25 Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни. He that loveth his life shall lose it; and he that hateth his life in this world shall keep it unto life eternal.
26 Ко мени служи, за мном нек иде, и гдје сам ја ондје и слуга мој нек буде; и ко мени служи онога ће поштовати отац мој. If any man serve me, let him follow me; and where I am, there shall also my servant be: if any man serve me, him will my Father honour.
27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај. Now is my soul troubled; and what shall I say? Father, save me from this hour: but for this cause came I unto this hour.
28 Оче! прослави име своје! Тада глас дође с неба: и прославио сам и опет ћу прославити. Father, glorify thy name. Then came there a voice from heaven, saying, I have both glorified it, and will glorify it again.
29 А кад чу народ који стајаше, говораху: гром загрми; а други говораху: анђео му говори. The people therefore, that stood by, and heard it, said that it thundered: others said, An angel spake to him.
30 Исус одговори и рече: овај глас не би мене ради него народа ради. Jesus answered and said, This voice came not because of me, but for your sakes.
31 Сад је суд овоме свијету; сад ће бити истјеран кнез овога свијета напоље. Now is the judgment of this world: now shall the prince of this world be cast out.
32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи. And I, if I be lifted up from the earth, will draw all men unto me.
33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умријети. This he said, signifying what death he should die.
34 Народ му одговори: ми чусмо из закона да ће Христос остати вавијек; како ти говориш да се сину човјечијему ваља подигнути? ко је тај син човјечији? The people answered him, We have heard out of the law that Christ abideth for ever: and how sayest thou, The Son of man must be lifted up? who is this Son of man?
35 А Исус им рече: још је мало времена видјело с вама; ходите док видјело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде. Then Jesus said unto them, Yet a little while is the light with you. Walk while ye have the light, lest darkness come upon you: for he that walketh in darkness knoweth not whither he goeth.
36 Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих. While ye have light, believe in the light, that ye may be the children of light. These things spake Jesus, and departed, and did hide himself from them.
37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет га не вјероваху; But though he had done so many miracles before them, yet they believed not on him:
38 Да се збуде ријеч Исаије пророка који рече: Господе! ко вјерова говорењу нашему? и рука Господња коме се откри? That the saying of Esaias the prophet might be fulfilled, which he spake, Lord, who hath believed our report? and to whom hath the arm of the Lord been revealed?
39 Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија: Therefore they could not believe, because that Esaias said again,
40 Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим. He hath blinded their eyes, and hardened their heart; that they should not see with their eyes, nor understand with their heart, and be converted, and I should heal them.
41 Ово рече Исаија кад видје славу његову и говори за њега. These things said Esaias, when he saw his glory, and spake of him.
42 Али опет и од кнезова многи га вјероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице; Nevertheless among the chief rulers also many believed on him; but because of the Pharisees they did not confess him, lest they should be put out of the synagogue:
43 Јер им већма омиље слава људска него слава Божија. For they loved the praise of men more than the praise of God.
44 А Исус повика и рече: ко мене вјерује не вјерује мене, него онога који ме посла; Jesus cried and said, He that believeth on me, believeth not on me, but on him that sent me.
45 И ко види мене види онога који ме посла. And he that seeth me seeth him that sent me.
46 Ја дођох видјело на свијет, да ниједан који ме вјерује не остане у тами. I am come a light into the world, that whosoever believeth on me should not abide in darkness.
47 И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет. And if any man hear my words, and believe not, I judge him not: for I came not to judge the world, but to save the world.
48 Који се одрече мене, и не прима ријечи мојијех, има себи судију: ријеч коју ја говорих она ће му судити у пошљедњи дан; He that rejecteth me, and receiveth not my words, hath one that judgeth him: the word that I have spoken, the same shall judge him in the last day.
49 Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити. For I have not spoken of myself; but the Father which sent me, he gave me a commandment, what I should say, and what I should speak.
50 И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац. And I know that his commandment is life everlasting: whatsoever I speak therefore, even as the Father said unto me, so I speak.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL