로그인

요한복음 11장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 요한복음 (John) · 57절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине. Now a certain man was sick, named Lazarus, of Bethany, the town of Mary and her sister Martha.
2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.) (It was that Mary which anointed the Lord with ointment, and wiped his feet with her hair, whose brother Lazarus was sick.)
3 Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је. Therefore his sisters sent unto him, saying, Lord, behold, he whom thou lovest is sick.
4 А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње. When Jesus heard that, he said, This sickness is not unto death, but for the glory of God, that the Son of God might be glorified thereby.
5 А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. Now Jesus loved Martha, and her sister, and Lazarus.
6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше. When he had heard therefore that he was sick, he abode two days still in the same place where he was.
7 А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју. Then after that saith he to his disciples, Let us go into Judea again.
8 Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? His disciples say unto him, Master, the Jews of late sought to stone thee; and goest thou thither again?
9 Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета; Jesus answered, Are there not twelve hours in the day? If any man walk in the day, he stumbleth not, because he seeth the light of this world.
10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему. But if a man walk in the night, he stumbleth, because there is no light in him.
11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. These things said he: and after that he saith unto them, Our friend Lazarus sleepeth; but I go, that I may awake him out of sleep.
12 Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће. Then said his disciples, Lord, if he sleep, he shall do well.
13 А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна. Howbeit Jesus spake of his death: but they thought that he had spoken of taking of rest in sleep.
14 Тада им Исус каза управо: Лазар умрије. Then said Jesus unto them plainly, Lazarus is dead.
15 И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему. And I am glad for your sakes that I was not there, to the intent ye may believe; nevertheless let us go unto him.
16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим. Then said Thomas, which is called Didymus, unto his fellowdisciples, Let us also go, that we may die with him.
17 А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу. Then when Jesus came, he found that he had lain in the grave four days already.
18 (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.) Now Bethany was nigh unto Jerusalem, about fifteen furlongs off:
19 И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем. And many of the Jews came to Martha and Mary, to comfort them concerning their brother.
20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома. Then Martha, as soon as she heard that Jesus was coming, went and met him: but Mary sat still in the house.
21 Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро. Then said Martha unto Jesus, Lord, if thou hadst been here, my brother had not died.
22 А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог. But I know, that even now, whatsoever thou wilt ask of God, God will give it thee.
23 Исус јој рече: брат ће твој устати. Jesus saith unto her, Thy brother shall rise again.
24 Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан. Martha saith unto him, I know that he shall rise again in the resurrection at the last day.
25 А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће. Jesus said unto her, I am the resurrection, and the life: he that believeth in me, though he were dead, yet shall he live:
26 И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово? And whosoever liveth and believeth in me shall never die. Believest thou this?
27 Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет. She saith unto him, Yea, Lord: I believe that thou art the Christ, the Son of God, which should come into the world.
28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те. And when she had so said, she went her way, and called Mary her sister secretly, saying, The Master is come, and calleth for thee.
29 А она кад чу, уста брзо и отиде к њему. As soon as she heard that, she arose quickly, and came unto him.
30 Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта. Now Jesus was not yet come into the town, but was in that place where Martha met him.
31 А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. The Jews then which were with her in the house, and comforted her, when they saw Mary, that she rose up hastily and went out, followed her, saying, She goeth unto the grave to weep there.
32 А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат. Then when Mary was come where Jesus was, and saw him, she fell down at his feet, saying unto him, Lord, if thou hadst been here, my brother had not died.
33 Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. When Jesus therefore saw her weeping, and the Jews also weeping which came with her, he groaned in the spirit, and was troubled,
34 И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш. And said, Where have ye laid him? They said unto him, Lord, come and see.
35 Ударише сузе Исусу. Jesus wept.
36 Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше, Then said the Jews, Behold how he loved him!
37 А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре? And some of them said, Could not this man, which opened the eyes of the blind, have caused that even this man should not have died?
38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој. Jesus therefore again groaning in himself cometh to the grave. It was a cave, and a stone lay upon it.
39 Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро. Jesus said, Take ye away the stone. Martha, the sister of him that was dead, saith unto him, Lord, by this time he stinketh: for he hath been dead four days.
40 Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију? Jesus saith unto her, Said I not unto thee, that, if thou wouldest believe, thou shouldest see the glory of God?
41 Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио. Then they took away the stone from the place where the dead was laid. And Jesus lifted up his eyes, and said, Father, I thank thee that thou hast heard me.
42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. And I knew that thou hearest me always: but because of the people which stand by I said it, that they may believe that thou hast sent me.
43 И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље. And when he thus had spoken, he cried with a loud voice, Lazarus, come forth.
44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде. And he that was dead came forth, bound hand and foot with graveclothes: and his face was bound about with a napkin. Jesus saith unto them, Loose him, and let him go.
45 Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га. Then many of the Jews which came to Mary, and had seen the things which Jesus did, believed on him.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус. But some of them went their ways to the Pharisees, and told them what things Jesus had done.
47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса. Then gathered the chief priests and the Pharisees a council, and said, What do we? for this man doeth many miracles.
48 Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. If we let him thus alone, all men will believe on him: and the Romans shall come and take away both our place and nation.
49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа; And one of them, named Caiaphas, being the high priest that same year, said unto them, Ye know nothing at all,
50 И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне. Nor consider that it is expedient for us, that one man should die for the people, and that the whole nation perish not.
51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ; And this spake he not of himself: but being high priest that year, he prophesied that Jesus should die for that nation;
52 И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно. And not for that nation only, but that also he should gather together in one the children of God that were scattered abroad.
53 Од тога дакле дана договорише се да га убију. Then from that day forth they took counsel together for to put him to death.
54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима. Jesus therefore walked no more openly among the Jews; but went thence unto a country near to the wilderness, into a city called Ephraim, and there continued with his disciples.
55 А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте. And the Jews’ passover was nigh at hand: and many went out of the country up to Jerusalem before the passover, to purify themselves.
56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви зашто не долази на празник? Then sought they for Jesus, and spake among themselves, as they stood in the temple, What think ye, that he will not come to the feast?
57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате. Now both the chief priests and the Pharisees had given a commandment, that, if any man knew where he were, he should shew it, that they might take him.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL