로그인

요한복음 11장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 요한복음 (John) · 57절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.
  2. 2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)
  3. 3 Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.
  4. 4 А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.
  5. 5 А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.
  6. 6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.
  7. 7 А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.
  8. 8 Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
  9. 9 Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;
  10. 10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.
  11. 11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
  12. 12 Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.
  13. 13 А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.
  14. 14 Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.
  15. 15 И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.
  16. 16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим.
  17. 17 А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.
  18. 18 (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
  19. 19 И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.
  20. 20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома.
  21. 21 Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро.
  22. 22 А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.
  23. 23 Исус јој рече: брат ће твој устати.
  24. 24 Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.
  25. 25 А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.
  26. 26 И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?
  27. 27 Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет.
  28. 28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.
  29. 29 А она кад чу, уста брзо и отиде к њему.
  30. 30 Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.
  31. 31 А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
  32. 32 А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат.
  33. 33 Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
  34. 34 И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.
  35. 35 Ударише сузе Исусу.
  36. 36 Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше,
  37. 37 А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?
  38. 38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.
  39. 39 Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро.
  40. 40 Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?
  41. 41 Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио.
  42. 42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.
  43. 43 И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље.
  44. 44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде.
  45. 45 Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.
  46. 46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
  47. 47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса.
  48. 48 Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
  49. 49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа;
  50. 50 И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
  51. 51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;
  52. 52 И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно.
  53. 53 Од тога дакле дана договорише се да га убију.
  54. 54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.
  55. 55 А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.
  56. 56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви зашто не долази на празник?
  57. 57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)