열왕기하 7장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 열왕기하 (2 Kings) · 20절 · 대역: King James Version
| 절 | Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski | King James Version |
|---|---|---|
| 1 | Тада рече Јелисије: чујте ријеч Господњу: тако вели Господ: сјутра ће у ово доба бити мјера бијелога брашна за сикал а двије мјере јечма за сикал на вратима Самаријским. | Then Elisha said, Hear ye the word of the Lord; Thus saith the Lord, To morrow about this time shall a measure of fine flour be sold for a shekel, and two measures of barley for a shekel, in the gate of Samaria. |
| 2 | А војвода на којега се руку цар наслањаше, одговори човјеку Божијему и рече: да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: ето, ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести. | Then a lord on whose hand the king leaned answered the man of God, and said, Behold, if the Lord would make windows in heaven, might this thing be? And he said, Behold, thou shalt see it with thine eyes, but shalt not eat thereof. |
| 3 | А бијаху на вратима четири човјека губава, и рекоше један другому: што сједимо овдје да умремо? | And there were four leprous men at the entering in of the gate: and they said one to another, Why sit we here until we die? |
| 4 | Да речемо: да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умријети ондје: а да останемо овдје, опет ћемо умријети; него хајде да ускочимо у око Сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо. | If we say, We will enter into the city, then the famine is in the city, and we shall die there: and if we sit still here, we die also. Now therefore come, and let us fall unto the host of the Syrians: if they save us alive, we shall live; and if they kill us, we shall but die. |
| 5 | И тако уставши у сумрак пођоше у око Сирски, и дођоше до краја окола Сирскога, и гле, не бјеше никога. | And they rose up in the twilight, to go unto the camp of the Syrians: and when they were come to the uttermost part of the camp of Syria, behold, there was no man there. |
| 6 | Јер Господ учини те се у околу Сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другому: ето цар је Израиљев најмио на нас цареве Хетејске и цареве Мисирске да ударе на нас. | For the Lord had made the host of the Syrians to hear a noise of chariots, and a noise of horses, even the noise of a great host: and they said one to another, Lo, the king of Israel hath hired against us the kings of the Hittites, and the kings of the Egyptians, to come upon us. |
| 7 | Те се подигоше и побјегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и око као што је био, и побјегоше ради душа својих. | Wherefore they arose and fled in the twilight, and left their tents, and their horses, and their asses, even the camp as it was, and fled for their life. |
| 8 | Па кад дођоше губавци на крај окола, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише. | And when these lepers came to the uttermost part of the camp, they went into one tent, and did eat and drink, and carried thence silver, and gold, and raiment, and went and hid it; and came again, and entered into another tent, and carried thence also, and went and hid it. |
| 9 | Тада рекоше међу собом: не радимо добро; овај је дан дан добријех гласова; а ми шутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому цареву. | Then they said one to another, We do not well: this day is a day of good tidings, and we hold our peace: if we tarry till the morning light, some mischief will come upon us: now therefore come, that we may go and tell the king’s household. |
| 10 | И тако дошавши дозваше вратара градскога и казаше му говорећи: идосмо у око Сирски, и гле, нема никога, ни гласа човјечијега; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били. | So they came and called unto the porter of the city: and they told them, saying, We came to the camp of the Syrians, and, behold, there was no man there, neither voice of man, but horses tied, and asses tied, and the tents as they were. |
| 11 | А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев. | And he called the porters; and they told it to the king’s house within. |
| 12 | А цар уставши по ноћи рече слугама својим: казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знаду да гладујемо, зато отидоше из окола да се сакрију у пољу говорећи: кад изиду из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град. | And the king arose in the night, and said unto his servants, I will now shew you what the Syrians have done to us. They know that we be hungry; therefore are they gone out of the camp to hide themselves in the field, saying, When they come out of the city, we shall catch them alive, and get into the city. |
| 13 | А један од слуга његовијех одговори и рече: да узмемо пет осталијех коња што још има и у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња Израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња Израиљских; да пошљемо да видимо. | And one of his servants answered and said, Let some take, I pray thee, five of the horses that remain, which are left in the city, (behold, they are as all the multitude of Israel that are left in it: behold, I say, they are even as all the multitude of the Israelites that are consumed:) and let us send and see. |
| 14 | И узеше два коња колска, које посла цар за војском Сирском, говорећи: идите и видите. | They took therefore two chariot horses; and the king sent after the host of the Syrians, saying, Go and see. |
| 15 | И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу бијаше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару. | And they went after them unto Jordan: and, lo, all the way was full of garments and vessels, which the Syrians had cast away in their haste. And the messengers returned, and told the king. |
| 16 | Тада изиде народ и разграби око Сирски; и бјеше мјера бијелога брашна за сикал, и двије мјере јечма за сикал, по ријечи Господњој. | And the people went out, and spoiled the tents of the Syrians. So a measure of fine flour was sold for a shekel, and two measures of barley for a shekel, according to the word of the Lord. |
| 17 | И цар постави на врата онога војводу, на којега се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умрије, по ријечи човјека Божијега, коју рече кад цар к њему дође. | And the king appointed the lord on whose hand he leaned to have the charge of the gate: and the people trode upon him in the gate, and he died, as the man of God had said, who spake when the king came down to him. |
| 18 | Јер кад човјек Божји рече цару: двије мјере јечма за сикал и мјера бијелога брашна за сикал биће сјутра у ово доба на вратима Самаријским, | And it came to pass as the man of God had spoken to the king, saying, Two measures of barley for a shekel, and a measure of fine flour for a shekel, shall be to morrow about this time in the gate of Samaria: |
| 19 | А онај војвода одговори човјеку Божијему говорећи: да Господ начини окна на небу, би ли могло бити што кажеш? А Јелисије рече: ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести. | And that lord answered the man of God, and said, Now, behold, if the Lord should make windows in heaven, might such a thing be? And he said, Behold, thou shalt see it with thine eyes, but shalt not eat thereof. |
| 20 | И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умрије. | And so it fell out unto him: for the people trode upon him in the gate, and he died. |
- 📚 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski 책 목록
- 개역개정판 (1998)로
- 개역한글판 (1961)로
- 표준새번역 (1993)로
- King James Version로
- 🌐 다른 언어·판
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL