로그인

사무엘상 25장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사무엘상 (1 Samuel) · 44절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 У том умрије Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његову у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску. And Samuel died; and all the Israelites were gathered together, and lamented him, and buried him in his house at Ramah. And David arose, and went down to the wilderness of Paran.
2 А бијаше један човјек у Маону, а стока му бијаше на Кармилу; и бијаше човјек врло богат, јер имаше три тисуће оваца и тисућу коза, и тада стризијаше овце своје на Кармилу. And there was a man in Maon, whose possessions were in Carmel; and the man was very great, and he had three thousand sheep, and a thousand goats: and he was shearing his sheep in Carmel.
3 И бјеше име том човјеку Навал, а жени му име Авигеја; и она бијаше жена разумна и лијепа, а он бијаше тврда срца и опак, а бијаше од рода Халевова. Now the name of the man was Nabal; and the name of his wife Abigail: and she was a woman of good understanding, and of a beautiful countenance: but the man was churlish and evil in his doings; and he was of the house of Caleb.
4 И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце. And David heard in the wilderness that Nabal did shear his sheep.
5 И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене. And David sent out ten young men, and David said unto the young men, Get you up to Carmel, and go to Nabal, and greet him in my name:
6 И реците му: здраво! и мир да ти је, и дому твојему да је мир, и свему што имаш да је мир! And thus shall ye say to him that liveth in prosperity, Peace be both to thee, and peace be to thine house, and peace be unto all that thou hast.
7 Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год бијаху на Кармилу. And now I have heard that thou hast shearers: now thy shepherds which were with us, we hurt them not, neither was there ought missing unto them, all the while they were in Carmel.
8 Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину својему што ти дође до руке. Ask thy young men, and they will shew thee. Wherefore let the young men find favour in thine eyes: for we come in a good day: give, I pray thee, whatsoever cometh to thine hand unto thy servants, and to thy son David.
9 И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове ријечи, и умучаше. And when David’s young men came, they spake to Nabal according to all those words in the name of David, and ceased.
10 А Навал одговори слугама Давидовијем и рече: ко је Давид? и ко је син Јесејев? Данас има много слуга које бјеже од својих господара. And Nabal answered David’s servants, and said, Who is David? and who is the son of Jesse? there be many servants now a days that break away every man from his master.
11 Еда ли ћу узети хљеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стригу овце, па дати људима којих не знам одакле су? Shall I then take my bread, and my water, and my flesh that I have killed for my shearers, and give it unto men, whom I know not whence they be?
12 Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове ријечи. So David’s young men turned their way, and went again, and came and told him all those sayings.
13 А Давид рече својим људима: припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двјеста осташе код пртљага. And David said unto his men, Gird ye on every man his sword. And they girded on every man his sword; and David also girded on his sword: and there went up after David about four hundred men; and two hundred abode by the stuff.
14 Али Авигеји жени Наваловој каза један између слуга његовијех говорећи: ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашега, а он их отјера. But one of the young men told Abigail, Nabal’s wife, saying, Behold, David sent messengers out of the wilderness to salute our master; and he railed on them.
15 А ти су нам људи били врло добри, нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бијасмо код њих у пољу. But the men were very good unto us, and we were not hurt, neither missed we any thing, as long as we were conversant with them, when we were in the fields:
16 Него нам бијаху зидови и ноћу и дању, докле год бијасмо код њих пасући овце. They were a wall unto us both by night and day, all the while we were with them keeping the sheep.
17 Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашему и свему дому његову; а он је зао човјек, да му се не може говорити. Now therefore know and consider what thou wilt do; for evil is determined against our master, and against all his household: for he is such a son of Belial, that a man cannot speak to him.
18 Тада Авигеја брже узе двјеста хљебова и двије мјешине вина и пет оваца зготовљенијех и пет мјерица пржена жита, и сто гроздова сухога грожђа и двјеста груда сухих смокава, и метну на магарце. Then Abigail made haste, and took two hundred loaves, and two bottles of wine, and five sheep ready dressed, and five measures of parched corn, and an hundred clusters of raisins, and two hundred cakes of figs, and laid them on asses.
19 И рече момцима својим: хајдете напријед, а ја ћу ићи за вама. А мужу својему Навалу ништа не рече. And she said unto her servants, Go on before me; behold, I come after you. But she told not her husband Nabal.
20 И сједавши на магарца иђаше испод горе, а гле, Давид и људи његови слажаху пред њу, и сукоби се с њима. And it was so, as she rode on the ass, that she came down by the covert of the hill, and, behold, David and his men came down against her; and she met them.
21 А Давид говораше: еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не бјеше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро. Now David had said, Surely in vain have I kept all that this fellow hath in the wilderness, so that nothing was missed of all that pertained unto him: and he hath requited me evil for good.
22 То нека учини Бог непријатељима Давидовијем и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид. So and more also do God unto the enemies of David, if I leave of all that pertain to him by the morning light any that pisseth against the wall.
23 А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље; And when Abigail saw David, she hasted, and lighted off the ass, and fell before David on her face, and bowed herself to the ground,
24 И паднувши му к ногама рече: на мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј ријечи слушкиње своје. And fell at his feet, and said, Upon me, my lord, upon me let this iniquity be: and let thine handmaid, I pray thee, speak in thine audience, and hear the words of thine handmaid.
25 Нека господар мој не гледа на тога неваљалога човјека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нијесам видјела момака господара својега које си слао. Let not my lord, I pray thee, regard this man of Belial, even Nabal: for as his name is, so is he; Nabal is his name, and folly is with him: but I thine handmaid saw not the young men of my lord, whom thou didst send.
26 Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свјема који траже зла господару мојему. Now therefore, my lord, as the Lord liveth, and as thy soul liveth, seeing the Lord hath withholden thee from coming to shed blood, and from avenging thyself with thine own hand, now let thine enemies, and they that seek evil to my lord, be as Nabal.
27 Ево дар што је донијела слушкиња господару својему, да се да момцима који иду за господаром мојим. And now this blessing which thine handmaid hath brought unto my lord, let it even be given unto the young men that follow my lord.
28 Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацијело начинити тврду кућу Господару мојему; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад твога вијека. I pray thee, forgive the trespass of thine handmaid: for the Lord will certainly make my lord a sure house; because my lord fighteth the battles of the Lord, and evil hath not been found in thee all thy days.
29 И да устане човјек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мојега бити везана у свежњу живијех код Господа Бога твојега, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праће. Yet a man is risen to pursue thee, and to seek thy soul: but the soul of my lord shall be bound in the bundle of life with the Lord thy God; and the souls of thine enemies, them shall he sling out, as out of the middle of a sling.
30 И кад Господ учини господару мојему свако добро које ти је обрекао, и постави те вођем Израиљу, And it shall come to pass, when the Lord shall have done to my lord according to all the good that he hath spoken concerning thee, and shall have appointed thee ruler over Israel;
31 Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мојега да је пролио крв ни за што и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро Господару мојему, опоменућеш се слушкиње своје. That this shall be no grief unto thee, nor offence of heart unto my lord, either that thou hast shed blood causeless, or that my lord hath avenged himself: but when the Lord shall have dealt well with my lord, then remember thine handmaid.
32 Тада рече Давид Авигеји: да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет! And David said to Abigail, Blessed be the Lord God of Israel, which sent thee this day to meet me:
33 И да су благословене ријечи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком. And blessed be thy advice, and blessed be thou, which hast kept me this day from coming to shed blood, and from avenging myself with mine own hand.
34 Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми нијеси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри. For in very deed, as the Lord God of Israel liveth, which hath kept me back from hurting thee, except thou hadst hasted and come to meet me, surely there had not been left unto Nabal by the morning light any that pisseth against the wall.
35 И прими Давид из руке њезине што му бјеше донијела, и рече јој: иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те. So David received of her hand that which she had brought him, and said unto her, Go up in peace to thine house; see, I have hearkened to thy voice, and have accepted thy person.
36 Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу бјеше весело, и бијаше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра. And Abigail came to Nabal; and, behold, he held a feast in his house, like the feast of a king; and Nabal’s heart was merry within him, for he was very drunken: wherefore she told him nothing, less or more, until the morning light.
37 А ујутру кад се Навал отријезни, каза му жена све ово; а у њему обамрије срце његово, и он поста као камен. But it came to pass in the morning, when the wine was gone out of Nabal, and his wife had told him these things, that his heart died within him, and he became as a stone.
38 А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умрије. And it came to pass about ten days after, that the Lord smote Nabal, that he died.
39 А кад Давид чу да је умро Навал, рече: да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу својега ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену. And when David heard that Nabal was dead, he said, Blessed be the Lord, that hath pleaded the cause of my reproach from the hand of Nabal, and hath kept his servant from evil: for the Lord hath returned the wickedness of Nabal upon his own head. And David sent and communed with Abigail, to take her to him to wife.
40 И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену. And when the servants of David were come to Abigail to Carmel, they spake unto her, saying, David sent us unto thee, to take thee to him to wife.
41 А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара својега. And she arose, and bowed herself on her face to the earth, and said, Behold, let thine handmaid be a servant to wash the feet of the servants of my lord.
42 Потом брже уста Авигеја, и сједе на магарца, и пет дјевојака њезинијех пође за њом, и отиде за посланицима Давидовијем, и поста му жена. And Abigail hasted, and arose, and rode upon an ass, with five damsels of hers that went after her; and she went after the messengers of David, and became his wife.
43 А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обје му беху жене. David also took Ahinoam of Jezreel; and they were also both of them his wives.
44 Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидову, Фалтију сину Лаисову из Галима. But Saul had given Michal his daughter, David’s wife, to Phalti the son of Laish, which was of Gallim.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL