로그인

사무엘상 24장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사무엘상 (1 Samuel) · 23절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А Давид отишавши оданде стаде на тврдијем мјестима Енгадским. And it came to pass, when Saul was returned from following the Philistines, that it was told him, saying, Behold, David is in the wilderness of En–gedi.
2 И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: ено Давида у пустињи Енгадској. Then Saul took three thousand chosen men out of all Israel, and went to seek David and his men upon the rocks of the wild goats.
3 Тада узе Саул три тисуће људи изабранијех из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима гдје су дивокозе. And he came to the sheepcotes by the way, where was a cave; and Saul went in to cover his feet: and David and his men remained in the sides of the cave.
4 И дође к торовима овчијим украј пута гдје бијаше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сјеђаху у крају у пећини. And the men of David said unto him, Behold the day of which the Lord said unto thee, Behold, I will deliver thine enemy into thine hand, that thou mayest do to him as it shall seem good unto thee. Then David arose, and cut off the skirt of Saul’s robe privily.
5 И рекоше Давиду људи његови: ево дана, за који ти рече Господ: ево ја ти предајем непријатеља твојега у руке да учиниш што ти је воља. И Давид уста, те полако отсијече скут од плашта Саулова. And it came to pass afterward, that David’s heart smote him, because he had cut off Saul’s skirt.
6 А послије задрхта срце Давиду што отсијече скут Саулу. And he said unto his men, The Lord forbid that I should do this thing unto my master, the Lord’s anointed, to stretch forth mine hand against him, seeing he is the anointed of the Lord.
7 И рече својим људима: не дао Бог да то учиним господару својему, помазанику Господњему, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи. So David stayed his servants with these words, and suffered them not to rise against Saul. But Saul rose up out of the cave, and went on his way.
8 И одврати ријечима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем. David also arose afterward, and went out of the cave, and cried after Saul, saying, My lord the king. And when Saul looked behind him, David stooped with his face to the earth, and bowed himself.
9 Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се. And David said to Saul, Wherefore hearest thou men’s words, saying, Behold, David seeketh thy hurt?
10 И рече Давид Саулу: зашто слушаш што ти кажу људи који говоре: ето Давид тражи зло твоје? Behold, this day thine eyes have seen how that the Lord had delivered thee to day into mine hand in the cave: and some bade me kill thee: but mine eye spared thee; and I said, I will not put forth mine hand against my lord; for he is the Lord’s anointed.
11 Ево, данас видјеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедјех, и рекох: нећу дигнути руке своје на господара својега, јер је помазаник Господњи. Moreover, my father, see, yea, see the skirt of thy robe in my hand: for in that I cut off the skirt of thy robe, and killed thee not, know thou and see that there is neither evil nor transgression in mine hand, and I have not sinned against thee; yet thou huntest my soul to take it.
12 Ево, оче мој, ево види скут од плашта својега у мојој руци: отсјекох скут од плашта твојега, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нијесам згријешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш. The Lord judge between me and thee, and the Lord avenge me of thee: but mine hand shall not be upon thee.
13 Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те. As saith the proverb of the ancients, Wickedness proceedeth from the wicked: but mine hand shall not be upon thee.
14 Како каже стара прича: од безбожнијех излази безбожност; зато се рука моје неће подигнути на те. After whom is the king of Israel come out? after whom dost thou pursue? after a dead dog, after a flea.
15 За ким је изашао цар Израиљев? кога гониш? мртва пса, буху једну. The Lord therefore be judge, and judge between me and thee, and see, and plead my cause, and deliver me out of thine hand.
16 Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје. And it came to pass, when David had made an end of speaking these words unto Saul, that Saul said, Is this thy voice, my son David? And Saul lifted up his voice, and wept.
17 А кад изговори Давид ове ријечи Саулу, рече Саул: је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака. And he said to David, Thou art more righteous than I: for thou hast rewarded me good, whereas I have rewarded thee evil.
18 И рече Давиду: правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио. And thou hast shewed this day how that thou hast dealt well with me: forasmuch as when the Lord had delivered me into thine hand, thou killedst me not.
19 И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби. For if a man find his enemy, will he let him go well away? wherefore the Lord reward thee good for that thou hast done unto me this day.
20 И ко би нашавши непријатеља својега пустио га да иде добријем путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас. And now, behold, I know well that thou shalt surely be king, and that the kingdom of Israel shall be established in thine hand.
21 И сада, ево, знам да ћеш зацијело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево. Swear now therefore unto me by the Lord, that thou wilt not cut off my seed after me, and that thou wilt not destroy my name out of my father’s house.
22 Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истријебити сјемена мојега послије мене, ни имена мојега затрти у дому оца мојега. And David sware unto Saul. And Saul went home; but David and his men gat them up unto the hold.
23 И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо мјесто. —

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL