로그인

사도행전 5장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 42절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву, But a certain man named Ananias, with Sapphira his wife, sold a possession,
2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге. And kept back part of the price, his wife also being privy to it, and brought a certain part, and laid it at the apostles’ feet.
3 А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? But Peter said, Ananias, why hath Satan filled thine heart to lie to the Holy Ghost, and to keep back part of the price of the land?
4 Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу. Whiles it remained, was it not thine own? and after it was sold, was it not in thine own power? why hast thou conceived this thing in thine heart? thou hast not lied unto men, but unto God.
5 А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово. And Ananias hearing these words fell down, and gave up the ghost: and great fear came on all them that heard these things.
6 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше. And the young men arose, wound him up, and carried him out, and buried him.
7 А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било. And it was about the space of three hours after, when his wife, not knowing what was done, came in.
8 А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико. And Peter answered unto her, Tell me whether ye sold the land for so much? And she said, Yea, for so much.
9 А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те. Then Peter said unto her, How is it that ye have agreed together to tempt the Spirit of the Lord? behold, the feet of them which have buried thy husband are at the door, and shall carry thee out.
10 И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина. Then fell she down straightway at his feet, and yielded up the ghost: and the young men came in, and found her dead, and, carrying her forth, buried her by her husband.
11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово. And great fear came upon all the church, and upon as many as heard these things.
12 А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову. And by the hands of the apostles were many signs and wonders wrought among the people; (and they were all with one accord in Solomon’s porch.
13 А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ. And of the rest durst no man join himself to them: but the people magnified them.
14 А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена, And believers were the more added to the Lord, multitudes both of men and women.)
15 Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих. Insomuch that they brought forth the sick into the streets, and laid them on beds and couches, that at the least the shadow of Peter passing by might overshadow some of them.
16 А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху. There came also a multitude out of the cities round about unto Jerusalem, bringing sick folks, and them which were vexed with unclean spirits: and they were healed every one.
17 Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти, Then the high priest rose up, and all they that were with him, (which is the sect of the Sadducees,) and were filled with indignation,
18 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор. And laid their hands on the apostles, and put them in the common prison.
19 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече: But the angel of the Lord by night opened the prison doors, and brought them forth, and said,
20 Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота. Go, stand and speak in the temple to the people all the words of this life.
21 А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу. And when they heard that, they entered into the temple early in the morning, and taught. But the high priest came, and they that were with him, and called the council together, and all the senate of the children of Israel, and sent to the prison to have them brought.
22 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им But when the officers came, and found them not in the prison, they returned, and told,
23 Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо. Saying, The prison truly found we shut with all safety, and the keepers standing without before the doors: but when we had opened, we found no man within.
24 А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било. Now when the high priest and the captain of the temple and the chief priests heard these things, they doubted of them whereunto this would grow.
25 А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ. Then came one and told them, saying, Behold, the men whom ye put in prison are standing in the temple, and teaching the people.
26 Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем. Then went the captain with the officers, and brought them without violence: for they feared the people, lest they should have been stoned.
27 А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи: And when they had brought them, they set them before the council: and the high priest asked them,
28 Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека. Saying, Did not we straitly command you that ye should not teach in this name? and, behold, ye have filled Jerusalem with your doctrine, and intend to bring this man’s blood upon us.
29 А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима. Then Peter and the other apostles answered and said, We ought to obey God rather than men.
30 Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. The God of our fathers raised up Jesus, whom ye slew and hanged on a tree.
31 Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха. Him hath God exalted with his right hand to be a Prince and a Saviour, for to give repentance to Israel, and forgiveness of sins.
32 И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. And we are his witnesses of these things; and so is also the Holy Ghost, whom God hath given to them that obey him.
33 А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију. When they heard that, they were cut to the heart, and took counsel to slay them.
34 Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље, Then stood there up one in the council, a Pharisee, named Gamaliel, a doctor of the law, had in reputation among all the people, and commanded to put the apostles forth a little space;
35 Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити; And said unto them, Ye men of Israel, take heed to yourselves what ye intend to do as touching these men.
36 Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше. For before these days rose up Theudas, boasting himself to be somebody; to whom a number of men, about four hundred, joined themselves: who was slain; and all, as many as obeyed him, were scattered, and brought to nought.
37 Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се. After this man rose up Judas of Galilee in the days of the taxing, and drew away much people after him: he also perished; and all, even as many as obeyed him, were dispersed.
38 И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се. And now I say unto you, Refrain from these men, and let them alone: for if this counsel or this work be of men, it will come to nought:
39 Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци. But if it be of God, ye cannot overthrow it; lest haply ye be found even to fight against God.
40 Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. And to him they agreed: and when they had called the apostles, and beaten them, they commanded that they should not speak in the name of Jesus, and let them go.
41 А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса. And they departed from the presence of the council, rejoicing that they were counted worthy to suffer shame for his name.
42 А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу. And daily in the temple, and in every house, they ceased not to teach and preach Jesus Christ.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL