로그인

사도행전 4장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 37절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји; And as they spake unto the people, the priests, and the captain of the temple, and the Sadducees, came upon them,
2 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех. Being grieved that they taught the people, and preached through Jesus the resurrection from the dead.
3 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече. And they laid hands on them, and put them in hold unto the next day: for it was now eventide.
4 А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада. Howbeit many of them which heard the word believed; and the number of the men was about five thousand.
5 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим, And it came to pass on the morrow, that their rulers, and elders, and scribes,
6 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога; And Annas the high priest, and Caiaphas, and John, and Alexander, and as many as were of the kindred of the high priest, were gathered together at Jerusalem.
7 И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово? And when they had set them in the midst, they asked, By what power, or by what name, have ye done this?
8 Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве! Then Peter, filled with the Holy Ghost, said unto them, Ye rulers of the people, and elders of Israel,
9 Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави: If we this day be examined of the good deed done to the impotent man, by what means he is made whole;
10 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав. Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
11 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија; This is the stone which was set at nought of you builders, which is become the head of the corner.
12 Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти. Neither is there salvation in any other: for there is none other name under heaven given among men, whereby we must be saved.
13 А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом. Now when they saw the boldness of Peter and John, and perceived that they were unlearned and ignorant men, they marvelled; and they took knowledge of them, that they had been with Jesus.
14 А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи. And beholding the man which was healed standing with them, they could say nothing against it.
15 Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другога But when they had commanded them to go aside out of the council, they conferred among themselves,
16 Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи; Saying, What shall we do to these men? for that indeed a notable miracle hath been done by them is manifest to all them that dwell in Jerusalem; and we cannot deny it.
17 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме. But that it spread no further among the people, let us straitly threaten them, that they speak henceforth to no man in this name.
18 И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово. And they called them, and commanded them not to speak at all nor teach in the name of Jesus.
19 Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога? But Peter and John answered and said unto them, Whether it be right in the sight of God to hearken unto you more than unto God, judge ye.
20 Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо. For we cannot but speak the things which we have seen and heard.
21 А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило. So when they had further threatened them, they let them go, finding nothing how they might punish them, because of the people: for all men glorified God for that which was done.
22 Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља. For the man was above forty years old, on whom this miracle of healing was shewed.
23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине. And being let go, they went to their own company, and reported all that the chief priests and elders had said unto them.
24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; And when they heard that, they lifted up their voice to God with one accord, and said, Lord, thou art God, which hast made heaven, and earth, and the sea, and all that in them is:
25 Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи? Who by the mouth of thy servant David hast said, Why did the heathen rage, and the people imagine vain things?
26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова. The kings of the earth stood up, and the rulers were gathered together against the Lord, and against his Christ.
27 Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем, For of a truth against thy holy child Jesus, whom thou hast anointed, both Herod, and Pontius Pilate, with the Gentiles, and the people of Israel, were gathered together,
28 Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде. For to do whatsoever thy hand and thy counsel determined before to be done.
29 И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју; And now, Lord, behold their threatenings: and grant unto thy servants, that with all boldness they may speak thy word,
30 И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса. By stretching forth thine hand to heal; and that signs and wonders may be done by the name of thy holy child Jesus.
31 И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом. And when they had prayed, the place was shaken where they were assembled together; and they were all filled with the Holy Ghost, and they spake the word of God with boldness.
32 А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. And the multitude of them that believed were of one heart and of one soul: neither said any of them that ought of the things which he possessed was his own; but they had all things common.
33 И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима: And with great power gave the apostles witness of the resurrection of the Lord Jesus: and great grace was upon them all.
34 Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то, Neither was there any among them that lacked: for as many as were possessors of lands or houses sold them, and brought the prices of the things that were sold,
35 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше. And laid them down at the apostles’ feet: and distribution was made unto every man according as he had need.
36 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра, And Joses, who by the apostles was surnamed Barnabas, (which is, being interpreted, The son of consolation,) a Levite, and of the country of Cyprus,
37 Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге. Having land, sold it, and brought the money, and laid it at the apostles’ feet.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL