사도행전 4장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 37절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех.
3 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече.
4 А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,
6 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога;
7 И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово?
8 Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве!
9 Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави:
10 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав.
11 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија;
12 Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.
13 А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом.
14 А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15 Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другога
16 Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме.
18 И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19 Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20 Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо.
21 А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило.
22 Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља.
23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине.
24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25 Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи?
26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова.
27 Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем,
28 Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде.
29 И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју;
30 И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса.
31 И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом.
32 А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.
33 И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима:
34 Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то,
35 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра,
37 Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)