로그인

마태복음 21장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 마태복음 (Matthew) · 46절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика And when they drew nigh unto Jerusalem, and were come to Bethphage, unto the mount of Olives, then sent Jesus two disciples,
2 Говорећи им: идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одријешите је и доведите ми. Saying unto them, Go into the village over against you, and straightway ye shall find an ass tied, and a colt with her: loose them, and bring them unto me.
3 И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати. And if any man say ought unto you, ye shall say, The Lord hath need of them; and straightway he will send them.
4 А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи: All this was done, that it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying,
5 Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину. Tell ye the daughter of Sion, Behold, thy King cometh unto thee, meek, and sitting upon an ass, and a colt the foal of an ass.
6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус And the disciples went, and did as Jesus commanded them,
7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих. And brought the ass, and the colt, and put on them their clothes, and they set him thereon.
8 А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу. And a very great multitude spread their garments in the way; others cut down branches from the trees, and strawed them in the way.
9 А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини! And the multitudes that went before, and that followed, cried, saying, Hosanna to the Son of David: Blessed is he that cometh in the name of the Lord; Hosanna in the highest.
10 И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је то? And when he was come into Jerusalem, all the city was moved, saying, Who is this?
11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога. And the multitude said, This is Jesus the prophet of Nazareth of Galilee.
12 И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове. And Jesus went into the temple of God, and cast out all them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves,
13 И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку. And said unto them, It is written, My house shall be called the house of prayer; but ye have made it a den of thieves.
14 И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их. And the blind and the lame came to him in the temple; and he healed them.
15 А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се. And when the chief priests and scribes saw the wonderful things that he did, and the children crying in the temple, and saying, Hosanna to the Son of David; they were sore displeased,
16 И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу? And said unto him, Hearest thou what these say? And Jesus saith unto them, Yea; have ye never read, Out of the mouth of babes and sucklings thou hast perfected praise?
17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи ондје. And he left them, and went out of the city into Bethany; and he lodged there.
18 А ујутру враћајући се у град огладње. Now in the morning as he returned into the city, he hungered.
19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: да никад на теби не буде рода довијека. И одмах усахну смоква. And when he saw a fig tree in the way, he came to it, and found nothing thereon, but leaves only, and said unto it, Let no fruit grow on thee henceforward for ever. And presently the fig tree withered away.
20 И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква! And when the disciples saw it, they marvelled, saying, How soon is the fig tree withered away!
21 А Исус одговарајући рече им: заиста вам кажем: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће. Jesus answered and said unto them, Verily I say unto you, If ye have faith, and doubt not, ye shall not only do this which is done to the fig tree, but also if ye shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; it shall be done.
22 И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете. And all things, whatsoever ye shall ask in prayer, believing, ye shall receive.
23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту? And when he was come into the temple, the chief priests and the elders of the people came unto him as he was teaching, and said, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority?
24 А Исус одговарајући рече им: ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним. And Jesus answered and said unto them, I also will ask you one thing, which if ye tell me, I in like wise will tell you by what authority I do these things.
25 Крштење Јованово откуда би? или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: а ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му дакле не вјеровасте? The baptism of John, whence was it? from heaven, or of men? And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say unto us, Why did ye not then believe him?
26 Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа! јер сви Јована држаху за пророка. But if we shall say, Of men; we fear the people; for all hold John as a prophet.
27 И одговарајући Исусу рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. And they answered Jesus, and said, We cannot tell. And he said unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.
28 Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме. But what think ye? A certain man had two sons; and he came to the first, and said, Son, go work to day in my vineyard.
29 А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде. He answered and said, I will not: but afterward he repented, and went.
30 И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде. And he came to the second, and said likewise. And he answered and said, I go, sir: and went not.
31 Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: први. Рече им Исус: заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије. Whether of them twain did the will of his father? They say unto him, The first. Jesus saith unto them, Verily I say unto you, That the publicans and the harlots go into the kingdom of God before you.
32 Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете. For John came unto you in the way of righteousness, and ye believed him not: but the publicans and the harlots believed him: and ye, when ye had seen it, repented not afterward, that ye might believe him.
33 Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде. Hear another parable: There was a certain householder, which planted a vineyard, and hedged it round about, and digged a winepress in it, and built a tower, and let it out to husbandmen, and went into a far country:
34 А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове. And when the time of the fruit drew near, he sent his servants to the husbandmen, that they might receive the fruits of it.
35 И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем. And the husbandmen took his servants, and beat one, and killed another, and stoned another.
36 Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. Again, he sent other servants more than the first: and they did unto them likewise.
37 А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега. But last of all he sent unto them his son, saying, They will reverence my son.
38 А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово. But when the husbandmen saw the son, they said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and let us seize on his inheritance.
39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише. And they caught him, and cast him out of the vineyard, and slew him.
40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем? When the lord therefore of the vineyard cometh, what will he do unto those husbandmen?
41 Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме. They say unto him, He will miserably destroy those wicked men, and will let out his vineyard unto other husbandmen, which shall render him the fruits in their seasons.
42 А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима. Jesus saith unto them, Did ye never read in the scriptures, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner: this is the Lord’s doing, and it is marvellous in our eyes?
43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси. Therefore say I unto you, The kingdom of God shall be taken from you, and given to a nation bringing forth the fruits thereof.
44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. And whosoever shall fall on this stone shall be broken: but on whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори. And when the chief priests and Pharisees had heard his parables, they perceived that he spake of them.
46 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка. But when they sought to lay hands on him, they feared the multitude, because they took him for a prophet.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL