로그인

마태복음 20장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 마태복음 (Matthew) · 34절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. For the kingdom of heaven is like unto a man that is an householder, which went out early in the morning to hire labourers into his vineyard.
2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. And when he had agreed with the labourers for a penny a day, he sent them into his vineyard.
3 И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени, And he went out about the third hour, and saw others standing idle in the marketplace,
4 И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. And said unto them; Go ye also into the vineyard, and whatsoever is right I will give you. And they went their way.
5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако. Again he went out about the sixth and ninth hour, and did likewise.
6 И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени? And about the eleventh hour he went out, and found others standing idle, and saith unto them, Why stand ye here all the day idle?
7 Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. They say unto him, Because no man hath hired us. He saith unto them, Go ye also into the vineyard; and whatsoever is right, that shall ye receive.
8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех. So when even was come, the lord of the vineyard saith unto his steward, Call the labourers, and give them their hire, beginning from the last unto the first.
9 И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош. And when they came that were hired about the eleventh hour, they received every man a penny.
10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош. But when the first came, they supposed that they should have received more; and they likewise received every man a penny.
11 И примивши викаху на господара And when they had received it, they murmured against the goodman of the house,
12 Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели. Saying, These last have wrought but one hour, and thou hast made them equal unto us, which have borne the burden and heat of the day.
13 А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош? But he answered one of them, and said, Friend, I do thee no wrong: didst not thou agree with me for a penny?
14 Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби. Take that thine is, and go thy way: I will give unto this last, even as unto thee.
15 Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? Is it not lawful for me to do what I will with mine own? Is thine eye evil, because I am good?
16 Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех. So the last shall be first, and the first last: for many be called, but few chosen.
17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им: And Jesus going up to Jerusalem took the twelve disciples apart in the way, and said unto them,
18 Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт; Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be betrayed unto the chief priests and unto the scribes, and they shall condemn him to death,
19 И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће. And shall deliver him to the Gentiles to mock, and to scourge, and to crucify him: and the third day he shall rise again.
20 Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто. Then came to him the mother of Zebedee’s children with her sons, worshipping him, and desiring a certain thing of him.
21 А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему. And he said unto her, What wilt thou? She saith unto him, Grant that these my two sons may sit, the one on thy right hand, and the other on the left, in thy kingdom.
22 А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: можемо. But Jesus answered and said, Ye know not what ye ask. Are ye able to drink of the cup that I shall drink of, and to be baptized with the baptism that I am baptized with? They say unto him, We are able.
23 И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој. And he saith unto them, Ye shall drink indeed of my cup, and be baptized with the baptism that I am baptized with: but to sit on my right hand, and on my left, is not mine to give, but it shall be given to them for whom it is prepared of my Father.
24 И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата. And when the ten heard it, they were moved with indignation against the two brethren.
25 А Исус дозвавши их рече: знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим. But Jesus called them unto him, and said, Ye know that the princes of the Gentiles exercise dominion over them, and they that are great exercise authority upon them.
26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. But it shall not be so among you: but whosoever will be great among you, let him be your minister;
27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. And whosoever will be chief among you, let him be your servant:
28 Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. Even as the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.
29 И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи. And as they departed from Jericho, a great multitude followed him.
30 И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов! And, behold, two blind men sitting by the way side, when they heard that Jesus passed by, cried out, saying, Have mercy on us, O Lord, thou Son of David.
31 А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов! And the multitude rebuked them, because they should hold their peace: but they cried the more, saying, Have mercy on us, O Lord, thou Son of David.
32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним? And Jesus stood still, and called them, and said, What will ye that I shall do unto you?
33 Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше. They say unto him, Lord, that our eyes may be opened.
34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим. So Jesus had compassion on them, and touched their eyes: and immediately their eyes received sight, and they followed him.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL