로그인

다니엘 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 다니엘 (Daniel) · 49절

  1. 1 А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.
  2. 2 И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.
  3. 3 И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.
  4. 4 А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи.
  5. 5 А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.
  6. 6 Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.
  7. 7 Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи.
  8. 8 Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
  9. 9 Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.
  10. 10 Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.
  11. 11 И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.
  12. 12 Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски.
  13. 13 И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.
  14. 14 Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске;
  15. 15 Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.
  16. 16 А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.
  17. 17 Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
  18. 18 Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским.
  19. 19 И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога.
  20. 20 Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила;
  21. 21 И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.
  22. 22 Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује.
  23. 23 Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.
  24. 24 Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.
  25. 25 Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.
  26. 26 А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?
  27. 27 Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари.
  28. 28 Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је:
  29. 29 Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити.
  30. 30 А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега.
  31. 31 Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.
  32. 32 Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,
  33. 33 Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
  34. 34 Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.
  35. 35 Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.
  36. 36 То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.
  37. 37 Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу;
  38. 38 И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна.
  39. 39 А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.
  40. 40 А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.
  41. 41 А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским.
  42. 42 И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.
  43. 43 А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом.
  44. 44 А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,
  45. 45 Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.
  46. 46 Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.
  47. 47 Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.
  48. 48 Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским.
  49. 49 И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)