다니엘 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 다니엘 (Daniel) · 49절 · 대역: King James Version
| 절 | Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski | King James Version |
|---|---|---|
| 1 | А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. | And in the second year of the reign of Nebuchadnezzar Nebuchadnezzar dreamed dreams, wherewith his spirit was troubled, and his sleep brake from him. |
| 2 | И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. | Then the king commanded to call the magicians, and the astrologers, and the sorcerers, and the Chaldeans, for to shew the king his dreams. So they came and stood before the king. |
| 3 | И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио. | And the king said unto them, I have dreamed a dream, and my spirit was troubled to know the dream. |
| 4 | А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи. | Then spake the Chaldeans to the king in Syriack, O king, live for ever: tell thy servants the dream, and we will shew the interpretation. |
| 5 | А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа. | The king answered and said to the Chaldeans, The thing is gone from me: if ye will not make known unto me the dream, with the interpretation thereof, ye shall be cut in pieces, and your houses shall be made a dunghill. |
| 6 | Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи. | But if ye shew the dream, and the interpretation thereof, ye shall receive of me gifts and rewards and great honour: therefore shew me the dream, and the interpretation thereof. |
| 7 | Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи. | They answered again and said, Let the king tell his servants the dream, and we will shew the interpretation of it. |
| 8 | Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. | The king answered and said, I know of certainty that ye would gain the time, because ye see the thing is gone from me. |
| 9 | Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи. | But if ye will not make known unto me the dream, there is but one decree for you: for ye have prepared lying and corrupt words to speak before me, till the time be changed: therefore tell me the dream, and I shall know that ye can shew me the interpretation thereof. |
| 10 | Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца. | The Chaldeans answered before the king, and said, There is not a man upon the earth that can shew the king’s matter: therefore there is no king, lord, nor ruler, that asked such things at any magician, or astrologer, or Chaldean. |
| 11 | И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. | And it is a rare thing that the king requireth, and there is none other that can shew it before the king, except the gods, whose dwelling is not with flesh. |
| 12 | Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски. | For this cause the king was angry and very furious, and commanded to destroy all the wise men of Babylon. |
| 13 | И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. | And the decree went forth that the wise men should be slain; and they sought Daniel and his fellows to be slain. |
| 14 | Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске; | Then Daniel answered with counsel and wisdom to Arioch the captain of the king’s guard, which was gone forth to slay the wise men of Babylon: |
| 15 | Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. | He answered and said to Arioch the king’s captain, Why is the decree so hasty from the king? Then Arioch made the thing known to Daniel. |
| 16 | А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи. | Then Daniel went in, and desired of the king that he would give him time, and that he would shew the king the interpretation. |
| 17 | Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, | Then Daniel went to his house, and made the thing known to Hananiah, Mishael, and Azariah, his companions: |
| 18 | Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским. | That they would desire mercies of the God of heaven concerning this secret; that Daniel and his fellows should not perish with the rest of the wise men of Babylon. |
| 19 | И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога. | Then was the secret revealed unto Daniel in a night vision. Then Daniel blessed the God of heaven. |
| 20 | Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила; | Daniel answered and said, Blessed be the name of God for ever and ever: for wisdom and might are his: |
| 21 | И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. | And he changeth the times and the seasons: he removeth kings, and setteth up kings: he giveth wisdom unto the wise, and knowledge to them that know understanding: |
| 22 | Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује. | He revealeth the deep and secret things: he knoweth what is in the darkness, and the light dwelleth with him. |
| 23 | Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву. | I thank thee, and praise thee, O thou God of my fathers, who hast given me wisdom and might, and hast made known unto me now what we desired of thee: for thou hast now made known unto us the king’s matter. |
| 24 | Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи. | Therefore Daniel went in unto Arioch, whom the king had ordained to destroy the wise men of Babylon: he went and said thus unto him; Destroy not the wise men of Babylon: bring me in before the king, and I will shew unto the king the interpretation. |
| 25 | Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи. | Then Arioch brought in Daniel before the king in haste, and said thus unto him, I have found a man of the captives of Judah, that will make known unto the king the interpretation. |
| 26 | А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи? | The king answered and said to Daniel, whose name was Belteshazzar, Art thou able to make known unto me the dream which I have seen, and the interpretation thereof? |
| 27 | Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. | Daniel answered in the presence of the king, and said, The secret which the king hath demanded cannot the wise men, the astrologers, the magicians, the soothsayers, shew unto the king; |
| 28 | Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је: | But there is a God in heaven that revealeth secrets, and maketh known to the king Nebuchadnezzar what shall be in the latter days. Thy dream, and the visions of thy head upon thy bed, are these; |
| 29 | Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити. | As for thee, O king, thy thoughts came into thy mind upon thy bed, what should come to pass hereafter: and he that revealeth secrets maketh known to thee what shall come to pass. |
| 30 | А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега. | But as for me, this secret is not revealed to me for any wisdom that I have more than any living, but for their sakes that shall make known the interpretation to the king, and that thou mightest know the thoughts of thy heart. |
| 31 | Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима. | Thou, O king, sawest, and behold a great image. This great image, whose brightness was excellent, stood before thee; and the form thereof was terrible. |
| 32 | Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи, | This image’s head was of fine gold, his breast and his arms of silver, his belly and his thighs of brass, |
| 33 | Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. | His legs of iron, his feet part of iron and part of clay. |
| 34 | Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их. | Thou sawest till that a stone was cut out without hands, which smote the image upon his feet that were of iron and clay, and brake them to pieces. |
| 35 | Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. | Then was the iron, the clay, the brass, the silver, and the gold, broken to pieces together, and became like the chaff of the summer threshingfloors; and the wind carried them away, that no place was found for them: and the stone that smote the image became a great mountain, and filled the whole earth. |
| 36 | То је сан; а сада ћемо казати цару што значи. | This is the dream; and we will tell the interpretation thereof before the king. |
| 37 | Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу; | Thou, O king, art a king of kings: for the God of heaven hath given thee a kingdom, power, and strength, and glory. |
| 38 | И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна. | And wheresoever the children of men dwell, the beasts of the field and the fowls of the heaven hath he given into thine hand, and hath made thee ruler over them all. Thou art this head of gold. |
| 39 | А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи. | And after thee shall arise another kingdom inferior to thee, and another third kingdom of brass, which shall bear rule over all the earth. |
| 40 | А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. | And the fourth kingdom shall be strong as iron: forasmuch as iron breaketh in pieces and subdueth all things: and as iron that breaketh all these, shall it break in pieces and bruise. |
| 41 | А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским. | And whereas thou sawest the feet and toes, part of potters’ clay, and part of iron, the kingdom shall be divided; but there shall be in it of the strength of the iron, forasmuch as thou sawest the iron mixed with miry clay. |
| 42 | И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно. | And as the toes of the feet were part of iron, and part of clay, so the kingdom shall be partly strong, and partly broken. |
| 43 | А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом. | And whereas thou sawest iron mixed with miry clay, they shall mingle themselves with the seed of men: but they shall not cleave one to another, even as iron is not mixed with clay. |
| 44 | А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека, | And in the days of these kings shall the God of heaven set up a kingdom, which shall never be destroyed: and the kingdom shall not be left to other people, but it shall break in pieces and consume all these kingdoms, and it shall stand for ever. |
| 45 | Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно. | Forasmuch as thou sawest that the stone was cut out of the mountain without hands, and that it brake in pieces the iron, the brass, the clay, the silver, and the gold; the great God hath made known to the king what shall come to pass hereafter: and the dream is certain, and the interpretation thereof sure. |
| 46 | Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад. | Then the king Nebuchadnezzar fell upon his face, and worshipped Daniel, and commanded that they should offer an oblation and sweet odours unto him. |
| 47 | Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. | The king answered unto Daniel, and said, Of a truth it is, that your God is a God of gods, and a Lord of kings, and a revealer of secrets, seeing thou couldest reveal this secret. |
| 48 | Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским. | Then the king made Daniel a great man, and gave him many great gifts, and made him ruler over the whole province of Babylon, and chief of the governors over all the wise men of Babylon. |
| 49 | И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву. | Then Daniel requested of the king, and he set Shadrach, Meshach, and Abed–nego, over the affairs of the province of Babylon: but Daniel sat in the gate of the king. |
- 📚 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski 책 목록
- 개역개정판 (1998)로
- 개역한글판 (1961)로
- 표준새번역 (1993)로
- King James Version로
- 🌐 다른 언어·판
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL