누가복음 16장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 31절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему?
6 А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет.
7 А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају.
9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће.
10 Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран.
11 Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати?
12 И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?
13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.
15 И рече им: ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 Закон и пророци су до Јована; отселе се царство Божије проповиједа јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 Лашње је пак небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 Човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав,
21 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га.
23 И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,
24 И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
25 А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.
26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега,
28 Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.
29 Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се.
31 А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане неће вјеровати.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)