로그인

누가복음 16장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 31절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање, And he said also unto his disciples, There was a certain rich man, which had a steward; and the same was accused unto him that he had wasted his goods.
2 И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати. And he called him, and said unto him, How is it that I hear this of thee? give an account of thy stewardship; for thou mayest be no longer steward.
3 А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се. Then the steward said within himself, What shall I do? for my lord taketh away from me the stewardship: I cannot dig; to beg I am ashamed.
4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће. I am resolved what to do, that, when I am put out of the stewardship, they may receive me into their houses.
5 И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему? So he called every one of his lord’s debtors unto him, and said unto the first, How much owest thou unto my lord?
6 А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет. And he said, An hundred measures of oil. And he said unto him, Take thy bill, and sit down quickly, and write fifty.
7 А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет. Then said he to another, And how much owest thou? And he said, An hundred measures of wheat. And he said unto him, Take thy bill, and write fourscore.
8 И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају. And the lord commended the unjust steward, because he had done wisely: for the children of this world are in their generation wiser than the children of light.
9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће. And I say unto you, Make to yourselves friends of the mammon of unrighteousness; that, when ye fail, they may receive you into everlasting habitations.
10 Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран. He that is faithful in that which is least is faithful also in much: and he that is unjust in the least is unjust also in much.
11 Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати? If therefore ye have not been faithful in the unrighteous mammon, who will commit to your trust the true riches?
12 И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? And if ye have not been faithful in that which is another man’s, who shall give you that which is your own?
13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству. No servant can serve two masters: for either he will hate the one, and love the other; or else he will hold to the one, and despise the other. Ye cannot serve God and mammon.
14 А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се. And the Pharisees also, who were covetous, heard all these things: and they derided him.
15 И рече им: ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо оно је мрзост пред Богом. And he said unto them, Ye are they which justify yourselves before men; but God knoweth your hearts: for that which is highly esteemed among men is abomination in the sight of God.
16 Закон и пророци су до Јована; отселе се царство Божије проповиједа јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега. The law and the prophets were until John: since that time the kingdom of God is preached, and every man presseth into it.
17 Лашње је пак небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти. And it is easier for heaven and earth to pass, than one tittle of the law to fail.
18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини. Whosoever putteth away his wife, and marrieth another, committeth adultery: and whosoever marrieth her that is put away from her husband committeth adultery.
19 Човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. There was a certain rich man, which was clothed in purple and fine linen, and fared sumptuously every day:
20 А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав, And there was a certain beggar named Lazarus, which was laid at his gate, full of sores,
21 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов. And desiring to be fed with the crumbs which fell from the rich man’s table: moreover the dogs came and licked his sores.
22 А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га. And it came to pass, that the beggar died, and was carried by the angels into Abraham’s bosom: the rich man also died, and was buried;
23 И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову, And in hell he lift up his eyes, being in torments, and seeth Abraham afar off, and Lazarus in his bosom.
24 И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену. And he cried and said, Father Abraham, have mercy on me, and send Lazarus, that he may dip the tip of his finger in water, and cool my tongue; for I am tormented in this flame.
25 А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш. But Abraham said, Son, remember that thou in thy lifetime receivedst thy good things, and likewise Lazarus evil things: but now he is comforted, and thou art tormented.
26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. And beside all this, between us and you there is a great gulf fixed: so that they which would pass from hence to you cannot; neither can they pass to us, that would come from thence.
27 Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега, Then he said, I pray thee therefore, father, that thou wouldest send him to my father’s house:
28 Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења. For I have five brethren; that he may testify unto them, lest they also come into this place of torment.
29 Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. Abraham saith unto him, They have Moses and the prophets; let them hear them.
30 А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се. And he said, Nay, father Abraham: but if one went unto them from the dead, they will repent.
31 А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане неће вјеровати. And he said unto him, If they hear not Moses and the prophets, neither will they be persuaded, though one rose from the dead.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL