로그인

누가복음 14장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 35절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега. And it came to pass, as he went into the house of one of the chief Pharisees to eat bread on the sabbath day, that they watched him.
2 И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест. And, behold, there was a certain man before him which had the dropsy.
3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати? And Jesus answering spake unto the lawyers and Pharisees, saying, Is it lawful to heal on the sabbath day?
4 А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти. And they held their peace. And he took him, and healed him, and let him go;
5 И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни? And answered them, saying, Which of you shall have an ass or an ox fallen into a pit, and will not straightway pull him out on the sabbath day?
6 И не могоше му одговорити на то. And they could not answer him again to these things.
7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им: And he put forth a parable to those which were bidden, when he marked how they chose out the chief rooms; saying unto them,
8 Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе; When thou art bidden of any man to a wedding, sit not down in the highest room; lest a more honourable man than thou be bidden of him;
9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто. And he that bade thee and him come and say to thee, Give this man place; and thou begin with shame to take the lowest room.
10 Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом. But when thou art bidden, go and sit down in the lowest room; that when he that bade thee cometh, he may say unto thee, Friend, go up higher: then shalt thou have worship in the presence of them that sit at meat with thee.
11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се. For whosoever exalteth himself shall be abased; and he that humbleth himself shall be exalted.
12 А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти; Then said he also to him that bade him, When thou makest a dinner or a supper, call not thy friends, nor thy brethren, neither thy kinsmen, nor thy rich neighbours; lest they also bid thee again, and a recompence be made thee.
13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе; But when thou makest a feast, call the poor, the maimed, the lame, the blind:
14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех. And thou shalt be blessed; for they cannot recompense thee: for thou shalt be recompensed at the resurrection of the just.
15 А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему! And when one of them that sat at meat with him heard these things, he said unto him, Blessed is he that shall eat bread in the kingdom of God.
16 А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе; Then said he unto him, A certain man made a great supper, and bade many:
17 И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово. And sent his servant at supper time to say to them that were bidden, Come; for all things are now ready.
18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме. And they all with one consent began to make excuse. The first said unto him, I have bought a piece of ground, and I must needs go and see it: I pray thee have me excused.
19 И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. And another said, I have bought five yoke of oxen, and I go to prove them: I pray thee have me excused.
20 И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи. And another said, I have married a wife, and therefore I cannot come.
21 И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе. So that servant came, and shewed his lord these things. Then the master of the house being angry said to his servant, Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in hither the poor, and the maimed, and the halt, and the blind.
22 И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има. And the servant said, Lord, it is done as thou hast commanded, and yet there is room.
23 И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа. And the lord said unto the servant, Go out into the highways and hedges, and compel them to come in, that my house may be filled.
24 Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех. For I say unto you, That none of those men which were bidden shall taste of my supper.
25 Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им: And there went great multitudes with him: and he turned, and said unto them,
26 Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик. If any man come to me, and hate not his father, and mother, and wife, and children, and brethren, and sisters, yea, and his own life also, he cannot be my disciple.
27 И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик. And whosoever doth not bear his cross, and come after me, cannot be my disciple.
28 И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити? For which of you, intending to build a tower, sitteth not down first, and counteth the cost, whether he have sufficient to finish it?
29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати Lest haply, after he hath laid the foundation, and is not able to finish it, all that behold it begin to mock him,
30 Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши. Saying, This man began to build, and was not able to finish.
31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада? Or what king, going to make war against another king, sitteth not down first, and consulteth whether he be able with ten thousand to meet him that cometh against him with twenty thousand?
32 Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире. Or else, while the other is yet a great way off, he sendeth an ambassage, and desireth conditions of peace.
33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик. So likewise, whosoever he be of you that forsaketh not all that he hath, he cannot be my disciple.
34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити? Salt is good: but if the salt have lost his savour, wherewith shall it be seasoned?
35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује. It is neither fit for the land, nor yet for the dunghill; but men cast it out. He that hath ears to hear, let him hear.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL