로그인

누가복음 13장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 35절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем. There were present at that season some that told him of the Galileans, whose blood Pilate had mingled with their sacrifices.
2 И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше? And Jesus answering said unto them, Suppose ye that these Galileans were sinners above all the Galileans, because they suffered such things?
3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. I tell you, Nay: but, except ye repent, ye shall all likewise perish.
4 Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана? Or those eighteen, upon whom the tower in Siloam fell, and slew them, think ye that they were sinners above all men that dwelt in Jerusalem?
5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. I tell you, Nay: but, except ye repent, ye shall all likewise perish.
6 Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. He spake also this parable; A certain man had a fig tree planted in his vineyard; and he came and sought fruit thereon, and found none.
7 Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета? Then said he unto the dresser of his vineyard, Behold, these three years I come seeking fruit on this fig tree, and find none: cut it down; why cumbereth it the ground?
8 А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; And he answering said unto him, Lord, let it alone this year also, till I shall dig about it, and dung it:
9 Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину. And if it bear fruit, well: and if not, then after that thou shalt cut it down.
10 А кад учаше у једној зборници у суботу, And he was teaching in one of the synagogues on the sabbath.
11 И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити. And, behold, there was a woman which had a spirit of infirmity eighteen years, and was bowed together, and could in no wise lift up herself.
12 А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје. And when Jesus saw her, he called her to him, and said unto her, Woman, thou art loosed from thine infirmity.
13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога. And he laid his hands on her: and immediately she was made straight, and glorified God.
14 А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни. And the ruler of the synagogue answered with indignation, because that Jesus had healed on the sabbath day, and said unto the people, There are six days in which men ought to work: in them therefore come and be healed, and not on the sabbath day.
15 А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји? The Lord then answered him, and said, Thou hypocrite, doth not each one of you on the sabbath loose his ox or his ass from the stall, and lead him away to watering?
16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни? And ought not this woman, being a daughter of Abraham, whom Satan hath bound, lo, these eighteen years, be loosed from this bond on the sabbath day?
17 И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела. And when he had said these things, all his adversaries were ashamed: and all the people rejoiced for all the glorious things that were done by him.
18 А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је? Then said he, Unto what is the kingdom of God like? and whereunto shall I resemble it?
19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове. It is like a grain of mustard seed, which a man took, and cast into his garden; and it grew, and waxed a great tree; and the fowls of the air lodged in the branches of it.
20 Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије? And again he said, Whereunto shall I liken the kingdom of God?
21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све. It is like leaven, which a woman took and hid in three measures of meal, till the whole was leavened.
22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим. And he went through the cities and villages, teaching, and journeying toward Jerusalem.
23 Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече: Then said one unto him, Lord, are there few that be saved? And he said unto them,
24 Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи: Strive to enter in at the strait gate: for many, I say unto you, will seek to enter in, and shall not be able.
25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте. When once the master of the house is risen up, and hath shut to the door, and ye begin to stand without, and to knock at the door, saying, Lord, Lord, open unto us; and he shall answer and say unto you, I know you not whence ye are:
26 Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си. Then shall ye begin to say, We have eaten and drunk in thy presence, and thou hast taught in our streets.
27 А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините. But he shall say, I tell you, I know you not whence ye are; depart from me, all ye workers of iniquity.
28 Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране. There shall be weeping and gnashing of teeth, when ye shall see Abraham, and Isaac, and Jacob, and all the prophets, in the kingdom of God, and you yourselves thrust out.
29 И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему. And they shall come from the east, and from the west, and from the north, and from the south, and shall sit down in the kingdom of God.
30 И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи. And, behold, there are last which shall be first, and there are first which shall be last.
31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије. The same day there came certain of the Pharisees, saying unto him, Get thee out, and depart hence: for Herod will kill thee.
32 И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу. And he said unto them, Go ye, and tell that fox, Behold, I cast out devils, and I do cures to day and to morrow, and the third day I shall be perfected.
33 Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. Nevertheless I must walk to day, and to morrow, and the day following: for it cannot be that a prophet perish out of Jerusalem.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте! O Jerusalem, Jerusalem, which killest the prophets, and stonest them that are sent unto thee; how often would I have gathered thy children together, as a hen doth gather her brood under her wings, and ye would not!
35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње. Behold, your house is left unto you desolate: and verily I say unto you, Ye shall not see me, until the time come when ye shall say, Blessed is he that cometh in the name of the Lord.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL