로그인

사도행전 24장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 27절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла. And after five days Ananias the high priest descended with the elders, and with a certain orator named Tertullus, who informed the governor against Paul.
2 А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем, And when he was called forth, Tertullus began to accuse him, saying, Seeing that by thee we enjoy great quietness, and that very worthy deeds are done unto this nation by thy providence,
3 У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу. We accept it always, and in all places, most noble Felix, with all thankfulness.
4 Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу. Notwithstanding, that I be not further tedious unto thee, I pray thee that thou wouldest hear us of thy clemency a few words.
5 Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској; For we have found this man a pestilent fellow, and a mover of sedition among all the Jews throughout the world, and a ringleader of the sect of the Nazarenes:
6 Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом. Who also hath gone about to profane the temple: whom we took, and would have judged according to our law.
7 Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби, But the chief captain Lysias came upon us, and with great violence took him away out of our hands,
8 Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо. Commanding his accusers to come unto thee: by examining of whom thyself mayest take knowledge of all these things, whereof we accuse him.
9 А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако. And the Jews also assented, saying that these things were so.
10 А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе: Then Paul, after that the governor had beckoned unto him to speak, answered, Forasmuch as I know that thou hast been of many years a judge unto this nation, I do the more cheerfully answer for myself:
11 Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу, Because that thou mayest understand, that there are yet but twelve days since I went up to Jerusalem for to worship.
12 И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду, And they neither found me in the temple disputing with any man, neither raising up the people, neither in the synagogues, nor in the city:
13 Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре. Neither can they prove the things whereof they now accuse me.
14 Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима, But this I confess unto thee, that after the way which they call heresy, so worship I the God of my fathers, believing all things which are written in the law and in the prophets:
15 И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају. And have hope toward God, which they themselves also allow, that there shall be a resurrection of the dead, both of the just and unjust.
16 А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима. And herein do I exercise myself, to have always a conscience void of offence toward God, and toward men.
17 И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе. Now after many years I came to bring alms to my nation, and offerings.
18 У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком. Whereupon certain Jews from Asia found me purified in the temple, neither with multitude, nor with tumult.
19 А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме. Who ought to have been here before thee, and object, if they had ought against me.
20 Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини, Or else let these same here say, if they have found any evil doing in me, while I stood before the council,
21 Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд. Except it be for this one voice, that I cried standing among them, Touching the resurrection of the dead I am called in question by you this day.
22 А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар. And when Felix heard these things, having more perfect knowledge of that way, he deferred them, and said, When Lysias the chief captain shall come down, I will know the uttermost of your matter.
23 А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему. And he commanded a centurion to keep Paul, and to let him have liberty, and that he should forbid none of his acquaintance to minister or come unto him.
24 А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса. And after certain days, when Felix came with his wife Drusilla, which was a Jewess, he sent for Paul, and heard him concerning the faith in Christ.
25 А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те. And as he reasoned of righteousness, temperance, and judgment to come, Felix trembled, and answered, Go thy way for this time; when I have a convenient season, I will call for thee.
26 А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим. He hoped also that money should have been given him of Paul, that he might loose him: wherefore he sent for him the oftener, and communed with him.
27 А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству. But after two years Porcius Festus came into Felix’ room: and Felix, willing to shew the Jews a pleasure, left Paul bound.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL