로그인

사도행전 23장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 35절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана. And Paul, earnestly beholding the council, said, Men and brethren, I have lived in all good conscience before God until this day.
2 А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима. And the high priest Ananias commanded them that stood by him to smite him on the mouth.
3 Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију. Then said Paul unto him, God shall smite thee, thou whited wall: for sittest thou to judge me after the law, and commandest me to be smitten contrary to the law?
4 А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког? And they that stood by said, Revilest thou God’s high priest?
5 А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно. Then said Paul, I wist not, brethren, that he was the high priest: for it is written, Thou shalt not speak evil of the ruler of thy people.
6 А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд. But when Paul perceived that the one part were Sadducees, and the other Pharisees, he cried out in the council, Men and brethren, I am a Pharisee, the son of a Pharisee: of the hope and resurrection of the dead I am called in question.
7 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ. And when he had so said, there arose a dissension between the Pharisees and the Sadducees: and the multitude was divided.
8 Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје. For the Sadducees say that there is no resurrection, neither angel, nor spirit: but the Pharisees confess both.
9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу. And there arose a great cry: and the scribes that were of the Pharisees’ part arose, and strove, saying, We find no evil in this man: but if a spirit or an angel hath spoken to him, let us not fight against God.
10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор. And when there arose a great dissension, the chief captain, fearing lest Paul should have been pulled in pieces of them, commanded the soldiers to go down, and to take him by force from among them, and to bring him into the castle.
11 А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити. And the night following the Lord stood by him, and said, Be of good cheer, Paul: for as thou hast testified of me in Jerusalem, so must thou bear witness also at Rome.
12 А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла. And when it was day, certain of the Jews banded together, and bound themselves under a curse, saying that they would neither eat nor drink till they had killed Paul.
13 А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише. And they were more than forty which had made this conspiracy.
14 Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла; And they came to the chief priests and elders, and said, We have bound ourselves under a great curse, that we will eat nothing until we have slain Paul.
15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи. Now therefore ye with the council signify to the chief captain that he bring him down unto you to morrow, as though ye would enquire something more perfectly concerning him: and we, or ever he come near, are ready to kill him.
16 А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу. And when Paul’s sister’s son heard of their lying in wait, he went and entered into the castle, and told Paul.
17 А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже. Then Paul called one of the centurions unto him, and said, Bring this young man unto the chief captain: for he hath a certain thing to tell him.
18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори. So he took him, and brought him to the chief captain, and said, Paul the prisoner called me unto him, and prayed me to bring this young man unto thee, who hath something to say unto thee.
19 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш? Then the chief captain took him by the hand, and went with him aside privately, and asked him, What is that thou hast to tell me?
20 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега; And he said, The Jews have agreed to desire thee that thou wouldest bring down Paul to morrow into the council, as though they would enquire somewhat of him more perfectly.
21 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање. But do not thou yield unto them: for there lie in wait for him of them more than forty men, which have bound themselves with an oath, that they will neither eat nor drink till they have killed him: and now are they ready, looking for a promise from thee.
22 А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио. So the chief captain then let the young man depart, and charged him, See thou tell no man that thou hast shewed these things to me.
23 И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи. And he called unto him two centurions, saying, Make ready two hundred soldiers to go to Cesarea, and horsemen threescore and ten, and spearmen two hundred, at the third hour of the night;
24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије. And provide them beasts, that they may set Paul on, and bring him safe unto Felix the governor.
25 И написа посланицу у којој овако говораше: And he wrote a letter after this manner:
26 Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље. Claudius Lysias unto the most excellent governor Felix sendeth greeting.
27 Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин. This man was taken of the Jews, and should have been killed of them: then came I with an army, and rescued him, having understood that he was a Roman.
28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину. And when I would have known the cause wherefore they accused him, I brought him forth into their council:
29 Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове. Whom I perceived to be accused of questions of their law, but to have nothing laid to his charge worthy of death or of bonds.
30 И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди! And when it was told me how that the Jews laid wait for the man, I sent straightway to thee, and gave commandment to his accusers also to say before thee what they had against him. Farewell.
31 А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду. Then the soldiers, as it was commanded them, took Paul, and brought him by night to Antipatris.
32 А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор. On the morrow they left the horsemen to go with him, and returned to the castle:
33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ. Who, when they came to Cesarea, and delivered the epistle to the governor, presented Paul also before him.
34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије And when the governor had read the letter, he asked of what province he was. And when he understood that he was of Cilicia;
35 Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом. I will hear thee, said he, when thine accusers are also come. And he commanded him to be kept in Herod’s judgment hall.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL