로그인

사도행전 10장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 48절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска. There was a certain man in Cesarea called Cornelius, a centurion of the band called the Italian band,
2 Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка; A devout man, and one that feared God with all his house, which gave much alms to the people, and prayed to God alway.
3 Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије! He saw in a vision evidently about the ninth hour of the day an angel of God coming in to him, and saying unto him, Cornelius.
4 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу; And when he looked on him, he was afraid, and said, What is it, Lord? And he said unto him, Thy prayers and thine alms are come up for a memorial before God.
5 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра: And now send men to Joppa, and call for one Simon, whose surname is Peter:
6 Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. He lodgeth with one Simon a tanner, whose house is by the sea side: he shall tell thee what thou oughtest to do.
7 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху, And when the angel which spake unto Cornelius was departed, he called two of his household servants, and a devout soldier of them that waited on him continually;
8 И казавши им све посла их у Јопу. And when he had declared all these things unto them, he sent them to Joppa.
9 А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат. On the morrow, as they went on their journey, and drew nigh unto the city, Peter went up upon the housetop to pray about the sixth hour:
10 И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе, And he became very hungry, and would have eaten: but while they made ready, he fell into a trance,
11 И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу; And saw heaven opened, and a certain vessel descending unto him, as it had been a great sheet knit at the four corners, and let down to the earth:
12 У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске. Wherein were all manner of fourfooted beasts of the earth, and wild beasts, and creeping things, and fowls of the air.
13 И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи. And there came a voice to him, Rise, Peter; kill, and eat.
14 А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто. But Peter said, Not so, Lord; for I have never eaten any thing that is common or unclean.
15 И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани. And the voice spake unto him again the second time, What God hath cleansed, that call not thou common.
16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо. This was done thrice: and the vessel was received up again into heaven.
17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима, Now while Peter doubted in himself what this vision which he had seen should mean, behold, the men which were sent from Cornelius had made enquiry for Simon’s house, and stood before the gate,
18 И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар? And called, and asked whether Simon, which was surnamed Peter, were lodged there.
19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те; While Peter thought on the vision, the Spirit said unto him, Behold, three men seek thee.
20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах. Arise therefore, and get thee down, and go with them, doubting nothing: for I have sent them.
21 А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли? Then Peter went down to the men which were sent unto him from Cornelius; and said, Behold, I am he whom ye seek: what is the cause wherefore ye are come?
22 А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе. And they said, Cornelius the centurion, a just man, and one that feareth God, and of good report among all the nation of the Jews, was warned from God by an holy angel to send for thee into his house, and to hear words of thee.
23 Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим. Then called he them in, and lodged them. And on the morrow Peter went away with them, and certain brethren from Joppa accompanied him.
24 И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље. And the morrow after they entered into Cesarea. And Cornelius waited for them, and had called together his kinsmen and near friends.
25 А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се. And as Peter was coming in, Cornelius met him, and fell down at his feet, and worshipped him.
26 И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек. But Peter took him up, saying, Stand up; I myself also am a man.
27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали. And as he talked with him, he went in, and found many that were come together.
28 И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим; And he said unto them, Ye know how that it is an unlawful thing for a man that is a Jew to keep company, or come unto one of another nation; but God hath shewed me that I should not call any man common or unclean.
29 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене? Therefore came I unto you without gainsaying, as soon as I was sent for: I ask therefore for what intent ye have sent for me?
30 И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној, And Cornelius said, Four days ago I was fasting until this hour; and at the ninth hour I prayed in my house, and, behold, a man stood before me in bright clothing,
31 И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом. And said, Cornelius, thy prayer is heard, and thine alms are had in remembrance in the sight of God.
32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти. Send therefore to Joppa, and call hither Simon, whose surname is Peter; he is lodged in the house of one Simon a tanner by the sea side: who, when he cometh, shall speak unto thee.
33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено. Immediately therefore I sent to thee; and thou hast well done that thou art come. Now therefore are we all here present before God, to hear all things that are commanded thee of God.
34 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко; Then Peter opened his mouth, and said, Of a truth I perceive that God is no respecter of persons:
35 Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему. But in every nation he that feareth him, and worketh righteousness, is accepted with him.
36 Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима. The word which God sent unto the children of Israel, preaching peace by Jesus Christ: (he is Lord of all:)
37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован: That word, I say, ye know, which was published throughout all Judea, and began from Galilee, after the baptism which John preached;
38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим. How God anointed Jesus of Nazareth with the Holy Ghost and with power: who went about doing good, and healing all that were oppressed of the devil; for God was with him.
39 И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво. And we are witnesses of all things which he did both in the land of the Jews, and in Jerusalem; whom they slew and hanged on a tree:
40 Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже, Him God raised up the third day, and shewed him openly;
41 Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих. Not to all the people, but unto witnesses chosen before of God, even to us, who did eat and drink with him after he rose from the dead.
42 И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим. And he commanded us to preach unto the people, and to testify that it is he which was ordained of God to be the Judge of quick and dead.
43 За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују. To him give all the prophets witness, that through his name whosoever believeth in him shall receive remission of sins.
44 А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч. While Peter yet spake these words, the Holy Ghost fell on all them which heard the word.
45 И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог. And they of the circumcision which believed were astonished, as many as came with Peter, because that on the Gentiles also was poured out the gift of the Holy Ghost.
46 Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар: For they heard them speak with tongues, and magnify God. Then answered Peter,
47 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми? Can any man forbid water, that these should not be baptized, which have received the Holy Ghost as well as we?
48 И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана. And he commanded them to be baptized in the name of the Lord. Then prayed they him to tarry certain days.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL