출애굽기 33장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 출애굽기 (Exodus) · 23절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 И рече Господ Мојсију: иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље Мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је.
2 И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
3 И одвешће вас у земљу гдје тече млијеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.
4 А народ чувши ову злу ријеч ожалости се, и нико не метну на се својега накита.
5 Јер Господ рече Мојсију: кажи синовима Израиљевијем: ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истријебићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.
6 И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.
7 А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза окола далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза окола.
8 И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима својега шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.
9 А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.
10 И сав народ видећи ступ од облака гдје стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од својега шатора.
11 И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.
12 И рече Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном.
13 Ако сам дакле нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ.
14 И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор.
15 А Мојсије му рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде.
16 Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи.
17 А Господ рече Мојсију: учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.
18 Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју.
19 А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.
20 И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив.
21 И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену.
22 И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.
23 Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)