로그인

출애굽기 32장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 출애굽기 (Exodus) · 35절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А народ видјевши гдје Мојсије за дуго не слази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би. And when the people saw that Moses delayed to come down out of the mount, the people gathered themselves together unto Aaron, and said unto him, Up, make us gods, which shall go before us; for as for this Moses, the man that brought us up out of the land of Egypt, we wot not what is become of him.
2 А Арон им рече: поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми. And Aaron said unto them, Break off the golden earrings, which are in the ears of your wives, of your sons, and of your daughters, and bring them unto me.
3 И поскида сав народ златне обоце што им бијаху у ушима, и донесоше Арону. And all the people brake off the golden earrings which were in their ears, and brought them unto Aaron.
4 А он узев из руку њиховијех, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске. And he received them at their hand, and fashioned it with a graving tool, after he had made it a molten calf: and they said, These be thy gods, O Israel, which brought thee up out of the land of Egypt.
5 А кад то видје Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: сјутра је празник Господњи. And when Aaron saw it, he built an altar before it; and Aaron made proclamation, and said, To morrow is a feast to the Lord.
6 И сјутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и посједа народ, те једоше и пише, а послије усташе да се играју. And they rose up early on the morrow, and offered burnt offerings, and brought peace offerings; and the people sat down to eat and to drink, and rose up to play.
7 А Господ рече Мојсију: иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље Мисирске. And the Lord said unto Moses, Go, get thee down; for thy people, which thou broughtest out of the land of Egypt, have corrupted themselves:
8 Брзо зађоше с пута, који сам им заповједио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске. They have turned aside quickly out of the way which I commanded them: they have made them a molten calf, and have worshipped it, and have sacrificed thereunto, and said, These be thy gods, O Israel, which have brought thee up out of the land of Egypt.
9 Још рече Господ Мојсију: погледах народ овај, и ето је народ тврда врата. And the Lord said unto Moses, I have seen this people, and, behold, it is a stiffnecked people:
10 И сада пусти ме, да се распали гњев мој на њих и да их истријебим; али од тебе ћу учинити народ велик. Now therefore let me alone, that my wrath may wax hot against them, and that I may consume them: and I will make of thee a great nation.
11 А Мојсије се замоли Господу Богу својему, и рече: зашто се, Господе, распаљује гњев твој на народ твој, који си извео из земље Мисирске силом великом и руком крјепком? And Moses besought the Lord his God, and said, Lord, why doth thy wrath wax hot against thy people, which thou hast brought forth out of the land of Egypt with great power, and with a mighty hand?
12 Зашто да говоре Мисирци и реку: на зло их изведе, да их побије по планинама и да их истријеби са земље? Поврати се од гњева својега, и пожали народ свој ода зла. Wherefore should the Egyptians speak, and say, For mischief did he bring them out, to slay them in the mountains, and to consume them from the face of the earth? Turn from thy fierce wrath, and repent of this evil against thy people.
13 Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: умножићу сјеме ваше као звијезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати сјемену вашему да је њихова довијека. Remember Abraham, Isaac, and Israel, thy servants, to whom thou swarest by thine own self, and saidst unto them, I will multiply your seed as the stars of heaven, and all this land that I have spoken of will I give unto your seed, and they shall inherit it for ever.
14 И ражали се Господу учинити зло народу својему, које рече. And the Lord repented of the evil which he thought to do unto his people.
15 Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са двије плоче свједочанства у рукама својим; и плоче бјеху писане с обје стране, отуд и одовуд писане. And Moses turned, and went down from the mount, and the two tables of the testimony were in his hand: the tables were written on both their sides; on the one side and on the other were they written.
16 И бјеху плоче дјело Божије, и писмо бјеше писмо Божије, урезано на плочама. And the tables were the work of God, and the writing was the writing of God, graven upon the tables.
17 А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у околу. And when Joshua heard the noise of the people as they shouted, he said unto Moses, There is a noise of war in the camp.
18 А он рече: није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику онијех који пјевају. And he said, It is not the voice of them that shout for mastery, neither is it the voice of them that cry for being overcome: but the noise of them that sing do I hear.
19 И кад дође близу окола, угледа теле и игре, те се разгњеви Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором. And it came to pass, as soon as he came nigh unto the camp, that he saw the calf, and the dancing: and Moses’ anger waxed hot, and he cast the tables out of his hands, and brake them beneath the mount.
20 Па узе теле које бијаху начинили и спали га огњем, и сатр га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве. And he took the calf which they had made, and burnt it in the fire, and ground it to powder, and strawed it upon the water, and made the children of Israel drink of it.
21 И рече Мојсије Арону: шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики гријех? And Moses said unto Aaron, What did this people unto thee, that thou hast brought so great a sin upon them?
22 А Арон му рече: немој се гњевити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло. And Aaron said, Let not the anger of my lord wax hot: thou knowest the people, that they are set on mischief.
23 Јер рекоше ми: начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би. For they said unto me, Make us gods, which shall go before us: for as for this Moses, the man that brought us up out of the land of Egypt, we wot not what is become of him.
24 А ја им рекох: ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле. And I said unto them, Whosoever hath any gold, let them break it off. So they gave it me: then I cast it into the fire, and there came out this calf.
25 А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовијем, And when Moses saw that the people were naked; (for Aaron had made them naked unto their shame among their enemies:)
26 Стаде Мојсије на врата од окола, и рече: к мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви. Then Moses stood in the gate of the camp, and said, Who is on the Lord’s side? let him come unto me. And all the sons of Levi gathered themselves together unto him.
27 И рече им: овако каже Господ Бог Израиљев: припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по околу од врата до врата, и побијте сваки брата својега и пријатеља својега и ближњега својега. And he said unto them, Thus saith the Lord God of Israel, Put every man his sword by his side, and go in and out from gate to gate throughout the camp, and slay every man his brother, and every man his companion, and every man his neighbour.
28 И учинише синови Левијеви по заповијести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три тисуће људи. And the children of Levi did according to the word of Moses: and there fell of the people that day about three thousand men.
29 Јер Мојсије рече: посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов. For Moses had said, Consecrate yourselves to day to the Lord, even every man upon his son, and upon his brother; that he may bestow upon you a blessing this day.
30 А сјутрадан рече Мојсије народу: ви љуто сагријешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости гријех. And it came to pass on the morrow, that Moses said unto the people, Ye have sinned a great sin: and now I will go up unto the Lord; peradventure I shall make an atonement for your sin.
31 И врати се Мојсије ка Господу, и рече: молим ти се; народ овај љуто сагријеши начинивши себи богове од злата. And Moses returned unto the Lord, and said, Oh, this people have sinned a great sin, and have made them gods of gold.
32 Али опрости им гријех: ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао. Yet now, if thou wilt forgive their sin—; and if not, blot me, I pray thee, out of thy book which thou hast written.
33 А Господ рече Мојсију: ко ми је згријешио, онога ћу избрисати из књиге своје. And the Lord said unto Moses, Whosoever hath sinned against me, him will I blot out of my book.
34 А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима гријех њихов. Therefore now go, lead the people unto the place of which I have spoken unto thee: behold, mine Angel shall go before thee: nevertheless in the day when I visit I will visit their sin upon them.
35 И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон. And the Lord plagued the people, because they made the calf, which Aaron made.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL