로그인

출애굽기 16장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 출애굽기 (Exodus) · 36절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевијех дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога мјесеца пошто изидоше из земље Мисирске. And they took their journey from Elim, and all the congregation of the children of Israel came unto the wilderness of Sin, which is between Elim and Sinai, on the fifteenth day of the second month after their departing out of the land of Egypt.
2 И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи, And the whole congregation of the children of Israel murmured against Moses and Aaron in the wilderness:
3 И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. And the children of Israel said unto them, Would to God we had died by the hand of the Lord in the land of Egypt, when we sat by the flesh pots, and when we did eat bread to the full; for ye have brought us forth into this wilderness, to kill this whole assembly with hunger.
4 А Господ рече Мојсију: ево учинићу да вам дажди из неба хљеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по моме закону или неће. Then said the Lord unto Moses, Behold, I will rain bread from heaven for you; and the people shall go out and gather a certain rate every day, that I may prove them, whether they will walk in my law, or no.
5 А шестога дана нека зготове што донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан. And it shall come to pass, that on the sixth day they shall prepare that which they bring in; and it shall be twice as much as they gather daily.
6 И рече Мојсије и Арон свијем синовима Израиљевијем: довече ћете познати да вас је Господ извео из земље Мисирске; And Moses and Aaron said unto all the children of Israel, At even, then ye shall know that the Lord hath brought you out from the land of Egypt:
7 А сјутра ћете видјети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас? And in the morning, then ye shall see the glory of the Lord; for that he heareth your murmurings against the Lord: and what are we, that ye murmur against us?
8 И рече Мојсије: довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хљеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на њ. Јер што смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа. And Moses said, This shall be, when the Lord shall give you in the evening flesh to eat, and in the morning bread to the full; for that the Lord heareth your murmurings which ye murmur against him: and what are we? your murmurings are not against us, but against the Lord.
9 И рече Мојсије Арону: кажи свему збору синова Израиљевих: приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу. And Moses spake unto Aaron, Say unto all the congregation of the children of Israel, Come near before the Lord: for he hath heard your murmurings.
10 И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку. And it came to pass, as Aaron spake unto the whole congregation of the children of Israel, that they looked toward the wilderness, and, behold, the glory of the Lord appeared in the cloud.
11 И Господ рече Мојсију говорећи: And the Lord spake unto Moses, saying,
12 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: довече ћете јести меса, а сјутра ћете се наситити хљеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш. I have heard the murmurings of the children of Israel: speak unto them, saying, At even ye shall eat flesh, and in the morning ye shall be filled with bread; and ye shall know that I am the Lord your God.
13 И увече долетјеше препелице и прекрилише око, а ујутру паде роса око окола; And it came to pass, that at even the quails came up, and covered the camp: and in the morning the dew lay round about the host.
14 А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи. And when the dew that lay was gone up, behold, upon the face of the wilderness there lay a small round thing, as small as the hoar frost on the ground.
15 И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: то је хљеб што вам даде Господ да једете. And when the children of Israel saw it, they said one to another, It is manna: for they wist not what it was. And Moses said unto them, This is the bread which the Lord hath given you to eat.
16 То је за што заповједи Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору. This is the thing which the Lord hath commanded, Gather of it every man according to his eating, an omer for every man, according to the number of your persons; take ye every man for them which are in his tents.
17 И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање. And the children of Israel did so, and gathered, some more, some less.
18 Па мјерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе. And when they did mete it with an omer, he that gathered much had nothing over, and he that gathered little had no lack; they gathered every man according to his eating.
19 И рече им Мојсије: нико да не оставља од тога за сјутра. And Moses said, Let no man leave of it till the morning.
20 Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сјутра, те се уцрва и усмрдје. И расрди се Мојсије на њих. Notwithstanding they hearkened not unto Moses; but some of them left of it until the morning, and it bred worms, and stank: and Moses was wroth with them.
21 Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огријеваше, тада се растапаше. And they gathered it every morning, every man according to his eating: and when the sun waxed hot, it melted.
22 А у шести дан накупише хљеба двојином, по два гомора на свакога; и дођоше све старјешине од збора, и јавише Мојсију. And it came to pass, that on the sixth day they gathered twice as much bread, two omers for one man: and all the rulers of the congregation came and told Moses.
23 А он им рече: ово каза Господ: сјутра је субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кухати, кухајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сјутра. And he said unto them, This is that which the Lord hath said, To morrow is the rest of the holy sabbath unto the Lord: bake that which ye will bake to day, and seethe that ye will seethe; and that which remaineth over lay up for you to be kept until the morning.
24 И оставише за сјутра, као што заповједи Мојсије, и не усмрдје се нити бјеше црва у њему. And they laid it up till the morning, as Moses bade: and it did not stink, neither was there any worm therein.
25 И рече Мојсије: једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу. And Moses said, Eat that to day; for to day is a sabbath unto the Lord: to day ye shall not find it in the field.
26 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити. Six days ye shall gather it; but on the seventh day, which is the sabbath, in it there shall be none.
27 И у седми дан изидоше неки од народа да купе, али не нађоше. And it came to pass, that there went out some of the people on the seventh day for to gather, and they found none.
28 А Господ рече Мојсију: докле ћете се противити заповјестима мојим и законима мојим? And the Lord said unto Moses, How long refuse ye to keep my commandments and my laws?
29 Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестога дана хљеба на два дана. Стојте сваки на свом мјесту, и нека не одлази нико са својега мјеста у седми дан. See, for that the Lord hath given you the sabbath, therefore he giveth you on the sixth day the bread of two days; abide ye every man in his place, let no man go out of his place on the seventh day.
30 И почину народ у седми дан. So the people rested on the seventh day.
31 И дом Израиљев прозва тај хљеб мана; а бијаше као сјеме коријандрово, бијела, и на језику као медени колачи. And the house of Israel called the name thereof Manna: and it was like coriander seed, white; and the taste of it was like wafers made with honey.
32 И рече Мојсије: ово је заповједио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од кољена до кољена вашега, да виде хљеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље Мисирске. And Moses said, This is the thing which the Lord commandeth, Fill an omer of it to be kept for your generations; that they may see the bread wherewith I have fed you in the wilderness, when I brought you forth from the land of Egypt.
33 И рече Мојсије Арону: узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од кољена до кољена вашега. And Moses said unto Aaron, Take a pot, and put an omer full of manna therein, and lay it up before the Lord, to be kept for your generations.
34 И остави га Арон пред свједочанством да се чува, као што заповједи Господ Мојсију. As the Lord commanded Moses, so Aaron laid it up before the Testimony, to be kept.
35 А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живјети; једоше ману док не дођоше на међу земље Хананске. And the children of Israel did eat manna forty years, until they came to a land inhabited; they did eat manna, until they came unto the borders of the land of Canaan.
36 А гомор је десетина ефе. Now an omer is the tenth part of an ephah.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL