창세기 8장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 창세기 (Genesis) · 22절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду.
2 И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3 И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана;
4 Те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату.
5 И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда.
6 А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио;
7 И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.
8 Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.
9 А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10 И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13 Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху.
14 А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.
15 Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17 Све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18 И изиде Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.
19 Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.
20 И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21 И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.
22 Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)