로그인

창세기 45장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 창세기 (Genesis) · 28절

  1. 1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
  2. 2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
  3. 3 И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
  4. 4 А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир.
  5. 5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега.
  6. 6 Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.
  7. 7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
  8. 8 И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском.
  9. 9 Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.
  10. 10 Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.
  11. 11 И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.
  12. 12 А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.
  13. 13 Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега.
  14. 14 Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову.
  15. 15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
  16. 16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем;
  17. 17 И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,
  18. 18 Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
  19. 19 А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и поведите оца својега и дођите овамо;
  20. 20 А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи МИсирској ваше је.
  21. 21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
  22. 22 И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
  23. 23 А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.
  24. 24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.
  25. 25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.
  26. 26 И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.
  27. 27 Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;
  28. 28 И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)