로그인

창세기 44장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 창세기 (Genesis) · 34절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом говорећи: наспи овијем људима у вреће жита колико могу понијети, и свакоме у врећу метни озго новце његове. And he commanded the steward of his house, saying, Fill the men’s sacks with food, as much as they can carry, and put every man’s money in his sack’s mouth.
2 И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађему у врећу озго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече. And put my cup, the silver cup, in the sack’s mouth of the youngest, and his corn money. And he did according to the word that Joseph had spoken.
3 А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховијем. As soon as the morning was light, the men were sent away, they and their asses.
4 А кад изађоше из мјеста и још не бијаху далеко, рече Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом: устани, иди брже за онијем људима, и кад их стигнеш реци им: зашто враћате зло за добро? And when they were gone out of the city, and not yet far off, Joseph said unto his steward, Up, follow after the men; and when thou dost overtake them, say unto them, Wherefore have ye rewarded evil for good?
5 Није ли то чаша из које пије мој господар? и неће ли по њој зацијело познати какви сте? зло сте радили што сте то учинили. Is not this it in which my lord drinketh, and whereby indeed he divineth? ye have done evil in so doing.
6 И он их стиже, и рече им тако. And he overtook them, and he spake unto them these same words.
7 А они му рекоше: зашто говориш, господару, таке ријечи? Сачувај Боже да слуге твоје учине тако што! And they said unto him, Wherefore saith my lord these words? God forbid that thy servants should do according to this thing:
8 Ено смо ти донијели натраг из земље Хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твојега сребро или злато? Behold, the money, which we found in our sacks’ mouths, we brought again unto thee out of the land of Canaan: how then should we steal out of thy lord’s house silver or gold?
9 У којега се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мојему. With whomsoever of thy servants it be found, both let him die, and we also will be my lord’s bondmen.
10 А он рече: нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви. And he said, Now also let it be according unto your words: he with whom it is found shall be my servant; and ye shall be blameless.
11 И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и раздријешише сваки своју врећу. Then they speedily took down every man his sack to the ground, and opened every man his sack.
12 А он стаде тражити почев од најстаријега, и кад дође на најмлађега, нађе се чаша у врећи Венијаминовој. And he searched, and began at the eldest, and left at the youngest: and the cup was found in Benjamin’s sack.
13 Тада раздријеше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на својега магарца вратише се у град. Then they rent their clothes, and laded every man his ass, and returned to the city.
14 И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још бијаше код куће, и падоше пред њим на земљу. And Judah and his brethren came to Joseph’s house; for he was yet there: and they fell before him on the ground.
15 А Јосиф им рече: шта сте то учинили? зар нијесте знали да човјек као што сам ја може зацијело дознати? And Joseph said unto them, What deed is this that ye have done? wot ye not that such a man as I can certainly divine?
16 Тада рече Јуда: шта да ти речемо, господару? шта да говоримо? како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша. And Judah said, What shall we say unto my lord? what shall we speak? or how shall we clear ourselves? God hath found out the iniquity of thy servants: behold, we are my lord’s servants, both we, and he also with whom the cup is found.
17 А Јосиф рече: Боже сачувај! нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу својему. And he said, God forbid that I should do so: but the man in whose hand the cup is found, he shall be my servant; and as for you, get you up in peace unto your father.
18 Али Јуда приступив к њему рече: чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару својему, и нека се гњев твој не распали на слугу твојега, јер си ти као сам Фараон. Then Judah came near unto him, and said, Oh my lord, let thy servant, I pray thee, speak a word in my lord’s ears, and let not thine anger burn against thy servant: for thou art even as Pharaoh.
19 Господар мој запита слуге своје говорећи: имати ли оца или брата? My lord asked his servants, saying, Have ye a father, or a brother?
20 А ми рекосмо господару својему: имамо стара оца и брата најмлађега, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази. And we said unto my lord, We have a father, an old man, and a child of his old age, a little one; and his brother is dead, and he alone is left of his mother, and his father loveth him.
21 А ти рече слугама својим: доведите ми га да видим својим очима. And thou saidst unto thy servants, Bring him down unto me, that I may set mine eyes upon him.
22 И рекосмо господару својему: неће моћи дијете оставити оца својега; да остави оца својега, одмах ће отац умријети. And we said unto my lord, The lad cannot leave his father: for if he should leave his father, his father would die.
23 А ти рече слугама својим: ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видјети лица мојега. And thou saidst unto thy servants, Except your youngest brother come down with you, ye shall see my face no more.
24 А кад се вратисмо к слузи твојему а оцу мојему, казасмо му ријечи господара мојега. And it came to pass when we came up unto thy servant my father, we told him the words of my lord.
25 Послије рече нам отац: идите опет, купите нам хране. And our father said, Go again, and buy us a little food.
26 А ми рекосмо: не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видјети лица онога човјека, ако не буде с нама брат наш најмлађи. And we said, We cannot go down: if our youngest brother be with us, then will we go down: for we may not see the man’s face, except our youngest brother be with us.
27 А слуга твој, отац мој, рече нам: знате да ми је жена родила два сина. And thy servant my father said unto us, Ye know that my wife bare me two sons:
28 И један од њих отиде од мене, и рекох: зацијело га је раскинула звјерка; и до сада га не видјех. And the one went out from me, and I said, Surely he is torn in pieces; and I saw him not since:
29 Ако и овога одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме стара у гроб с тугом. And if ye take this also from me, and mischief befall him, ye shall bring down my gray hairs with sorrow to the grave.
30 Па сада да отидем к слузи твојему, оцу својему, а ово дијете да не буде с нама, како је душа онога везана за душу овога, Now therefore when I come to thy servant my father, and the lad be not with us; seeing that his life is bound up in the lad’s life;
31 Умријеће кад види да нема дјетета, те ће слуге твоје свалити старога слугу твојега а оца својега с тугом у гроб. It shall come to pass, when he seeth that the lad is not with us, that he will die: and thy servants shall bring down the gray hairs of thy servant our father with sorrow to the grave.
32 А твој се слуга подјемчио за дијете оцу својему рекав: ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу својему до вијека. For thy servant became surety for the lad unto my father, saying, If I bring him not unto thee, then I shall bear the blame to my father for ever.
33 Зато нека слуга твој остане мјесто дјетета да буде роб господару мојему а дијете нека иде с браћом својом. Now therefore, I pray thee, let thy servant abide instead of the lad a bondman to my lord; and let the lad go up with his brethren.
34 Јер како бих се вратио к оцу својему без дјетета, да гледам јаде који би ми оца задесили? For how shall I go up to my father, and the lad be not with me? lest peradventure I see the evil that shall come on my father.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL