로그인

창세기 41장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 창세기 (Genesis) · 57절

  1. 1 А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци.
  2. 2 И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.
  3. 3 И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.
  4. 4 И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.
  5. 5 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;
  6. 6 А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;
  7. 7 Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.
  8. 8 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
  9. 9 Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега.
  10. 10 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима,
  11. 11 Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо.
  12. 12 А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
  13. 13 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси.
  14. 14 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
  15. 15 А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне.
  16. 16 А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
  17. 17 И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.
  18. 18 И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.
  19. 19 И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.
  20. 20 И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,
  21. 21 И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.
  22. 22 Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;
  23. 23 А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.
  24. 24 И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
  25. 25 А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
  26. 26 Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.
  27. 27 А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех.
  28. 28 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
  29. 29 Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.
  30. 30 А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
  31. 31 Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
  32. 32 А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
  33. 33 Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.
  34. 34 И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година;
  35. 35 Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,
  36. 36 Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.
  37. 37 И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.
  38. 38 И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би дух био Божји?
  39. 39 Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.
  40. 40 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.
  41. 41 И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском.
  42. 42 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату,
  43. 43 И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском.
  44. 44 И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској.
  45. 45 И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.
  46. 46 А бијаше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску.
  47. 47 И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.
  48. 48 И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.
  49. 49 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја.
  50. 50 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога.
  51. 51 И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега.
  52. 52 А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
  53. 53 Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;
  54. 54 И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.
  55. 55 Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.
  56. 56 И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској.
  57. 57 И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)