로그인

창세기 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 창세기 (Genesis) · 25절

  1. 1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
  2. 2 И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;
  3. 3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;
  4. 4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
  5. 5 И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,
  6. 6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
  7. 7 А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.
  8. 8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.
  9. 9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
  10. 10 А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.
  11. 11 Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата,
  12. 12 И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха.
  13. 13 А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске.
  14. 14 А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат.
  15. 15 И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.
  16. 16 И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту;
  17. 17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.
  18. 18 И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.
  19. 19 Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
  20. 20 И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
  21. 21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;
  22. 22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
  23. 23 А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.
  24. 24 За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
  25. 25 А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)