창세기 19장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 창세기 (Genesis) · 38절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
2 И рече: ходите, господо, у кућу слуге својега, и преноћите и оперите ноге своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, него ћемо преноћити на улици.
3 Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хљебова пријеснијех, и једоше.
4 И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева,
5 И викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби? изведи их к нама да их познамо.
6 А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом,
7 И рече им: немојте, браћо, чинити зла.
8 Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у оне људе, јер су зато ушли под мој кров.
9 А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата.
10 А она два човјека дигоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата.
11 А људи што бијаху пред вратима кућним уједанпут ослијепише од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата.
12 Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде;
13 Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
14 И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовијем учини да се шали.
15 А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога.
16 А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу, и изведоше га и пустише иза града.
17 И кад их изведоше напоље, рече један: избави душу своју и не обзири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не погинеш.
18 А Лот им рече: немој, Господе!
19 Гле, слуга твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
20 Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
21 А он му рече: ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.
22 Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.
23 И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
24 Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
25 И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
26 Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
27 А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом;
28 И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
29 Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр градове гдје живљаше Лот.
30 А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје.
31 А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи.
32 Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
33 И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.
34 А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
35 Па и то вече дадоше оцу вина и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.
36 И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега.
37 И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана.
38 Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњега дана.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)