전도서 3장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 전도서 (Ecclesiastes) · 22절 · 대역: King James Version
| 절 | Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski | King James Version |
|---|---|---|
| 1 | Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме. | To every thing there is a season, and a time to every purpose under the heaven: |
| 2 | Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено; | A time to be born, and a time to die; a time to plant, and a time to pluck up that which is planted; |
| 3 | Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се гради. | A time to kill, and a time to heal; a time to break down, and a time to build up; |
| 4 | Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме игрању; | A time to weep, and a time to laugh; a time to mourn, and a time to dance; |
| 5 | Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се грли, и вријеме кад се оставља грљење; | A time to cast away stones, and a time to gather stones together; a time to embrace, and a time to refrain from embracing; |
| 6 | Вријеме кад се тече, и вријеме кад се губи; вријеме кад се чува, и бријеме кад се баца; | A time to get, and a time to lose; a time to keep, and a time to cast away; |
| 7 | Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се говори. | A time to rend, and a time to sew; a time to keep silence, and a time to speak; |
| 8 | Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру. | A time to love, and a time to hate; a time of war, and a time of peace. |
| 9 | Кака је корист ономе који ради од онога око чега се труди? | What profit hath he that worketh in that wherein he laboureth? |
| 10 | Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. | I have seen the travail, which God hath given to the sons of men to be exercised in it. |
| 11 | Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, и свијет метнуо им је у срце, али да не може човјек докучити дјела која Бог твори, ни почетка ни краја. | He hath made every thing beautiful in his time: also he hath set the world in their heart, so that no man can find out the work that God maketh from the beginning to the end. |
| 12 | Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свога. | I know that there is no good in them, but for a man to rejoice, and to do good in his life. |
| 13 | И кад сваки човјек једе и пије и ужива добра од свакога труда својега, то је дар Божји. | And also that every man should eat and drink, and enjoy the good of all his labour, it is the gift of God. |
| 14 | Дознах да што год твори Бог оно траје довијека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети; и Бог твори да би га се бојали. | I know that, whatsoever God doeth, it shall be for ever: nothing can be put to it, nor any thing taken from it: and God doeth it, that men should fear before him. |
| 15 | Што је било то је сада, и што ће бити то је већ било; јер Бог повраћа што је прошло. | That which hath been is now; and that which is to be hath already been; and God requireth that which is past. |
| 16 | Још видјех под сунцем гдје је мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност. | And moreover I saw under the sun the place of judgment, that wickedness was there; and the place of righteousness, that iniquity was there. |
| 17 | И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има вријеме свему и сваком послу. | I said in mine heart, God shall judge the righteous and the wicked: for there is a time there for every purpose and for every work. |
| 18 | Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока. | I said in mine heart concerning the estate of the sons of men, that God might manifest them, and that they might see that they themselves are beasts. |
| 19 | Јер што бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина. | For that which befalleth the sons of men befalleth beasts; even one thing befalleth them: as the one dieth, so dieth the other; yea, they have all one breath; so that a man hath no preeminence above a beast: for all is vanity. |
| 20 | Све иде на једно мјесто; све је од праха и све се враћа у прах. | All go unto one place; all are of the dust, and all turn to dust again. |
| 21 | Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доље под земљу? | Who knoweth the spirit of man that goeth upward, and the spirit of the beast that goeth downward to the earth? |
| 22 | Зато видјех да ништа нема боље човјеку него да се весели онијем што ради, јер му је то дио; јер ко ће га довести да види што ће бити послије њега? | Wherefore I perceive that there is nothing better, than that a man should rejoice in his own works; for that is his portion: for who shall bring him to see what shall be after him? |
- 📚 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski 책 목록
- 개역개정판 (1998)로
- 개역한글판 (1961)로
- 표준새번역 (1993)로
- King James Version로
- 🌐 다른 언어·판
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL