로그인

요한복음 5장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 요한복음 (John) · 47절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А потом бјеше празник Јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим. After this there was a feast of the Jews; and Jesus went up to Jerusalem.
2 У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Јеврејски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова, Now there is at Jerusalem by the sheep market a pool, which is called in the Hebrew tongue Bethesda, having five porches.
3 У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода; In these lay a great multitude of impotent folk, of blind, halt, withered, waiting for the moving of the water.
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему. For an angel went down at a certain season into the pool, and troubled the water: whosoever then first after the troubling of the water stepped in was made whole of whatsoever disease he had.
5 А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан. And a certain man was there, which had an infirmity thirty and eight years.
6 Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав? When Jesus saw him lie, and knew that he had been now a long time in that case, he saith unto him, Wilt thou be made whole?
7 Одговори му болесни: да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене. The impotent man answered him, Sir, I have no man, when the water is troubled, to put me into the pool: but while I am coming, another steppeth down before me.
8 Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи. Jesus saith unto him, Rise, take up thy bed, and walk.
9 И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота. And immediately the man was made whole, and took up his bed, and walked: and on the same day was the sabbath.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је субота и не ваља ти одра носити. The Jews therefore said unto him that was cured, It is the sabbath day: it is not lawful for thee to carry thy bed.
11 А он им одговори: који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи. He answered them, He that made me whole, the same said unto me, Take up thy bed, and walk.
12 А они га запиташе: ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи? Then asked they him, What man is that which said unto thee, Take up thy bed, and walk?
13 А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту. And he that was healed wist not who it was: for Jesus had conveyed himself away, a multitude being in that place.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе. Afterward Jesus findeth him in the temple, and said unto him, Behold, thou art made whole: sin no more, lest a worse thing come unto thee.
15 А човјек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцијели. The man departed, and told the Jews that it was Jesus, which had made him whole.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу. And therefore did the Jews persecute Jesus, and sought to slay him, because he had done these things on the sabbath day.
17 А Исус им одговараше: отац мој дослије чини, и ја чиним. But Jesus answered them, My Father worketh hitherto, and I work.
18 И зато још више гледаху Јевреји да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу. Therefore the Jews sought the more to kill him, because he not only had broken the sabbath, but said also that God was his Father, making himself equal with God.
19 А Исус одговарајући рече им: заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако; Then answered Jesus and said unto them, Verily, verily, I say unto you, The Son can do nothing of himself, but what he seeth the Father do: for what things soever he doeth, these also doeth the Son likewise.
20 Јер отац сина љуби, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите. For the Father loveth the Son, and sheweth him all things that himself doeth: and he will shew him greater works than these, that ye may marvel.
21 Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује. For as the Father raiseth up the dead, and quickeneth them; even so the Son quickeneth whom he will.
22 Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину, For the Father judgeth no man, but hath committed all judgment unto the Son:
23 Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао. That all men should honour the Son, even as they honour the Father. He that honoureth not the Son honoureth not the Father which hath sent him.
24 Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Verily, verily, I say unto you, He that heareth my word, and believeth on him that sent me, hath everlasting life, and shall not come into condemnation; but is passed from death unto life.
25 Заиста, заиста вам кажем: иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети. Verily, verily, I say unto you, The hour is coming, and now is, when the dead shall hear the voice of the Son of God: and they that hear shall live.
26 Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи; For as the Father hath life in himself; so hath he given to the Son to have life in himself;
27 И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј. And hath given him authority to execute judgment also, because he is the Son of man.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега, Marvel not at this: for the hour is coming, in the which all that are in the graves shall hear his voice,
29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда. And shall come forth; they that have done good, unto the resurrection of life; and they that have done evil, unto the resurrection of damnation.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао. I can of mine own self do nothing: as I hear, I judge: and my judgment is just; because I seek not mine own will, but the will of the Father which hath sent me.
31 Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито. If I bear witness of myself, my witness is not true.
32 Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене. There is another that beareth witness of me; and I know that the witness which he witnesseth of me is true.
33 Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину; Ye sent unto John, and he bare witness unto the truth.
34 А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете. But I receive not testimony from man: but these things I say, that ye might be saved.
35 Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше, а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу. He was a burning and a shining light: and ye were willing for a season to rejoice in his light.
36 Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла. But I have greater witness than that of John: for the works which the Father hath given me to finish, the same works that I do, bear witness of me, that the Father hath sent me.
37 И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте. And the Father himself, which hath sent me, hath borne witness of me. Ye have neither heard his voice at any time, nor seen his shape.
38 И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла. And ye have not his word abiding in you: for whom he hath sent, him ye believe not.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене. Search the scriptures; for in them ye think ye have eternal life: and they are they which testify of me.
40 И нећете да дођете к мени да имате живот. And ye will not come to me, that ye might have life.
41 Ја не примам славе од људи. I receive not honour from men.
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи. But I know you, that ye have not the love of God in you.
43 Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. I am come in my Father’s name, and ye receive me not: if another shall come in his own name, him ye will receive.
44 Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите? How can ye believe, which receive honour one of another, and seek not the honour that cometh from God only?
45 Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате. Do not think that I will accuse you to the Father: there is one that accuseth you, even Moses, in whom ye trust.
46 Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене. For had ye believed Moses, ye would have believed me: for he wrote of me.
47 А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима? But if ye believe not his writings, how shall ye believe my words?

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL