예레미야 44장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 예레미야 (Jeremiah) · 30절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 Ријеч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи Мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:
2 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ви видјесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,
3 За злоћу њихову коју чинише да би ме гњевили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.
4 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: не чините тога гада, на који мрзим.
5 Али не послушаше нити пригнуше уха својега да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.
6 Зато се изли јарост моја и гњев мој, и разгорје се у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.
7 А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истријебите из Јуде људе и жене, дјецу и која сисају, да не остане у вас остатка,
8 Гњевећи ме дјелима руку својих, кадећи другим боговима у земљи Мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истријебили и постали клетва и руг у свијех народа на земљи.
9 Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудинијех и зла жена њиховијех, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским?
10 Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.
11 Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истријебим све Јудејце.
12 И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу Мисирску да се ондје стани, и изгинуће сви; у земљи ће Мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.
13 И походићу оне који наставају у земљи Мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;
14 И ниједан од остатка Јудина, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побјегну.
15 Тада одговорише Јеремији сви људи који знађаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше ондје велик збор, и сав народ што живљаше у земљи Мисирској, у Патросу, говорећи:
16 Што нам каза у име Господње, нећемо те послушати;
17 Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, јер бијасмо сити хљеба и бијаше нам добро и зла не виђасмо.
18 А од кад престасмо кадити царици небеској и љевати јој наљеве, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.
19 И кад кадимо царици небеској и љевамо јој наљеве, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и љевамо јој наљеве?
20 Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:
21 Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимском ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? и не дође ли му у срце?
22 И не може Господ више подносити злоће дјела ваших и гадова које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико не живи у њој, како се види данас.
23 Зато што кадисте и што гријешисте Господу и не слушасте гласа Господњега, и по закону његову и уредбама његовијем и свједочанствима његовијем не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.
24 Још рече Јеремија свему народу и свијем женама: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи Мисирској.
25 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: извршиваћемо завјете своје што завјетовасмо кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве. Доиста испунисте завјете своје и извршисте.
26 Зато чујте Јудејци ријеч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи Мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ниједнога Јудејца у свој земљи Мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!
27 Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи Мисирској сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ниједнога.
28 А који утеку од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје настане, познаће чија ће се ријеч навршити, моја или њихова.
29 А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том мјесту да знате да ће се доиста испунити ријечи моје вама на зло;
30 Овако вели Господ: ево, ја ћу дати Фараона Вафрија цара Мисирскога у руке непријатељима његовијем и у руке онијем који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудина у руке Навуходоносору цару Вавилонском, непријатељу његову и који тражаше душу његову.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)