예레미야 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 예레미야 (Jeremiah) · 37절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2 Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: овако вели Господ: опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи гдје се не сије.
3 Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова његовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.
4 Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева.
5 Овако вели Господ: каку неправду нађоше оци ваши у мене, те отступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?
6 И не рекоше: гдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и гдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио?
7 И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојега начинисте гад.
8 Свештеници не рекоше: гдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем.
9 Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.
10 Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите је ли било тако што:
11 Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну.
12 Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ.
13 Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.
14 Је ли Израиљ роб? је ли роб у кући рођен? зашто поста грабеж?
15 Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.
16 И синови Нофски и Тафнески опасоше ти тјеме.
17 Нијеси ли то сам себи учинио оставив Господа Бога својега кад те вођаше путем?
18 А сада што ће ти пут Мисирски да пијеш воде Сиорске? што ли ће ти пут Асирски да пијеш воде из ријеке?
19 Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога својега и што нема страха мојега у теби, вели Господ Господ над војскама.
20 Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.
21 Ја те посадих лозу изабрану, све сјеме истинито; па како ми се промијени и изметну се одвода од туђе лозе?
22 Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.
23 Како можеш рећи: нијесам се оскврнио, нијесам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путовима.
24 Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се вјетар, кад навали, ко ће је вратити? који је траже неће се уморити, наћи ће је у мјесецу њезину.
25 Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.
26 Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,
27 Који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио; јер ми окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас.
28 А гдје су богови твоји које си начинио себи? нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова.
29 Зашто хоћете да се правдате са мном? ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.
30 Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождрије пророке ваше као лав који дави.
31 О роде! видите ријеч Господњу; бијах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? зашто говори мој народ: господари смо, нећемо више доћи к теби?
32 Заборавља ли дјевојка свој накит и невјеста урес свој? а народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.
33 Зашто говориш да је добар твој пут тражећи што љубиш? па си и неваљале жене научио својим путовима.
34 И јоште на скутовима твојим налази се крв сиромаха правијех; не налазим копајући, него је на свјема њима.
35 А ти говориш: нијесам крив, гњев се је његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: нијесам згријешио.
36 Зашто трчкаш тако мијењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.
37 Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)