로그인

열왕기하 5장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 열왕기하 (2 Kings) · 27절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И бјеше Неман војвода цара Сирскога човјек велик у господара својега и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак бјеше губав. Now Naaman, captain of the host of the king of Syria, was a great man with his master, and honourable, because by him the Lord had given deliverance unto Syria: he was also a mighty man in valour, but he was a leper.
2 А из Сирије изиде чета и зароби у земљи Израиљској малу дјевојку, те она служаше жену Неманову. And the Syrians had gone out by companies, and had brought away captive out of the land of Israel a little maid; and she waited on Naaman’s wife.
3 И она рече својој госпођи: о да би мој господар отишао к пророку у Самарији! он би га опростио од губе. And she said unto her mistress, Would God my lord were with the prophet that is in Samaria! for he would recover him of his leprosy.
4 Тада он отиде к своме господару и јави му говорећи: тако и тако каже дјевојка из земље Израиљске. And one went in, and told his lord, saying, Thus and thus said the maid that is of the land of Israel.
5 А цар Сирски рече му: хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљеву. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест тисућа сикала злата и десеторе стајаће хаљине. And the king of Syria said, Go to, go, and I will send a letter unto the king of Israel. And he departed, and took with him ten talents of silver, and six thousand pieces of gold, and ten changes of raiment.
6 И однесе књигу цару Израиљеву која овако говораше: ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана слугу својега да га опростиш губе. And he brought the letter to the king of Israel, saying, Now when this letter is come unto thee, behold, I have therewith sent Naaman my servant to thee, that thou mayest recover him of his leprosy.
7 А кад цар Израиљев прочита књигу, раздрије хаљине своје и рече: зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човјека губе! Пазите и видите како тражи задјевице са мном. And it came to pass, when the king of Israel had read the letter, that he rent his clothes, and said, Am I God, to kill and to make alive, that this man doth send unto me to recover a man of his leprosy? wherefore consider, I pray you, and see how he seeketh a quarrel against me.
8 А кад чу Јелисије човјек Божји да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: зашто си раздро хаљине своје? нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу. And it was so, when Elisha the man of God had heard that the king of Israel had rent his clothes, that he sent to the king, saying, Wherefore hast thou rent thy clothes? let him come now to me, and he shall know that there is a prophet in Israel.
9 И тако дође Неман с коњма и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева. So Naaman came with his horses and with his chariot, and stood at the door of the house of Elisha.
10 А Јелисије посла к њему и поручи: иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тијело твоје, и очистићеш се. And Elisha sent a messenger unto him, saying, Go and wash in Jordan seven times, and thy flesh shall come again to thee, and thou shalt be clean.
11 Тада се расрди Неман и пође говорећи: гле! ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога својега, и метнути руку своју на мјесто, и очистити губу. But Naaman was wroth, and went away, and said, Behold, I thought, He will surely come out to me, and stand, and call on the name of the Lord his God, and strike his hand over the place, and recover the leper.
12 Нијесу ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свијех вода Израиљских? не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гњеван. Are not Abana and Pharpar, rivers of Damascus, better than all the waters of Israel? may I not wash in them, and be clean? So he turned and went away in a rage.
13 Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? а зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити? And his servants came near, and spake unto him, and said, My father, if the prophet had bid thee do some great thing, wouldest thou not have done it? how much rather then, when he saith to thee, Wash, and be clean?
14 И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по ријечима човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета, и очисти се. Then went he down, and dipped himself seven times in Jordan, according to the saying of the man of God: and his flesh came again like unto the flesh of a little child, and he was clean.
15 Тада се врати к човјеку Божијему са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: ево сад видим да нема Бога нигдје на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге својега. And he returned to the man of God, he and all his company, and came, and stood before him: and he said, Behold, now I know that there is no God in all the earth, but in Israel: now therefore, I pray thee, take a blessing of thy servant.
16 Али он рече: тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хтје. But he said, As the Lord liveth, before whom I stand, I will receive none. And he urged him to take it; but he refused.
17 Тада рече Неман: кад нећеш, а оно нека се да слузи твојему ове земље колико могу понијети двије мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу. And Naaman said, Shall there not then, I pray thee, be given to thy servant two mules’ burden of earth? for thy servant will henceforth offer neither burnt offering nor sacrifice unto other gods, but unto the Lord.
18 А Господ нека опрости ово слузи твојему: кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони ондје, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи твојему кад се тако поклоним у дому Римонову. In this thing the Lord pardon thy servant, that when my master goeth into the house of Rimmon to worship there, and he leaneth on my hand, and I bow myself in the house of Rimmon: when I bow down myself in the house of Rimmon, the Lord pardon thy servant in this thing.
19 А он му рече: иди с миром. И он отиде од њега, и пријеђе једно потркалиште. And he said unto him, Go in peace. So he departed from him a little way.
20 Тада рече Гијезије слуга Јелисија човјека Божијега: гле, господар мој не хтје примити из руку тога Немана Сирца што бјеше донео. Али тако да је жив Господ потрчаћу за њим и узећу што од њега. But Gehazi, the servant of Elisha the man of God, said, Behold, my master hath spared Naaman this Syrian, in not receiving at his hands that which he brought: but, as the Lord liveth, I will run after him, and take somewhat of him.
21 И Гијезије отрча за Неманом. А кад га видје Неман гдје трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: је ли добро? So Gehazi followed after Naaman. And when Naaman saw him running after him, he lighted down from the chariot to meet him, and said, Is all well?
22 А он рече: добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине. And he said, All is well. My master hath sent me, saying, Behold, even now there be come to me from mount Ephraim two young men of the sons of the prophets: give them, I pray thee, a talent of silver, and two changes of garments.
23 А Неман рече: узми и два таланта. И натјера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим. And Naaman said, Be content, take two talents. And he urged him, and bound two talents of silver in two bags, with two changes of garments, and laid them upon two of his servants; and they bare them before him.
24 А он кад дође на брдо, узе из руку њиховијех и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше. And when he came to the tower, he took them from their hand, and bestowed them in the house: and he let the men go, and they departed.
25 Потом дошавши стаде пред господаром својим. А Јелисије му рече: откле Гијезије? А он рече: није ишао слуга твој никуда. But he went in, and stood before his master. And Elisha said unto him, Whence comest thou, Gehazi? And he said, Thy servant went no whither.
26 Али му он рече: зар срце моје није ишло онамо кад се човјек врати с кола својих преда те? Зар је то било вријеме узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње? And he said unto him, Went not mine heart with thee, when the man turned again from his chariot to meet thee? Is it a time to receive money, and to receive garments, and oliveyards, and vineyards, and sheep, and oxen, and menservants, and maidservants?
27 Зато губа Неманова нека прионе за те и за сјеме твоје довијека. И отиде од њега губав, био као снијег. The leprosy therefore of Naaman shall cleave unto thee, and unto thy seed for ever. And he went out from his presence a leper as white as snow.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL