로그인

열왕기상 22장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 열왕기상 (1 Kings) · 54절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.
  2. 2 А треће године дође Јосафат цар Јудин к цару Израиљеву.
  3. 3 И рече цар Израиљев слугама својим: не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара Сирскога.
  4. 4 И рече Јосафату: хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот Галадски? А Јосафат рече цару Израиљеву: ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.
  5. 5 Још рече Јосафат цару Израиљеву: упитај данас шта ће Господ рећи.
  6. 6 Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: хоћу ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
  7. 7 А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
  8. 8 А цар Израиљев рече Јосафату: има још један човјек, преко којега бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.
  9. 9 Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.
  10. 10 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на својем пријестолу обучени у царске хаљине на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
  11. 11 И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш побости Сирце докле их не истријебиш.
  12. 12 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
  13. 13 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево, пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као ријеч њихова, говори добро.
  14. 14 А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.
  15. 15 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћемо се оканити? А он му рече: иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
  16. 16 А цар му рече: колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?
  17. 17 Тада рече: видјех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.
  18. 18 Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
  19. 19 А Михеја му рече: зато чуј ријеч Господњу; видјех Господа гдје сједи на пријестолу својем, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране.
  20. 20 И рече Господ: ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота Галадскога? И један рече ово а други оно.
  21. 21 Тада изиде један дух и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?
  22. 22 Одговори: изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди и учини тако.
  23. 23 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свијем твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.
  24. 24 Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
  25. 25 А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
  26. 26 Тада цар Израиљев рече: ухвати Михеју и одведи га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву;
  27. 27 И реци им: овако вели цар: метните овога у тамницу, и дајте им по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
  28. 28 А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте, сви народи!
  29. 29 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот Галадски.
  30. 30 И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.
  31. 31 А цар Сирски заповједи војводама, којих бијаху тридесет и двије над колима његовијем, и рече: не ударајте ни на малога ни на великога, него на самога цара Израиљева.
  32. 32 И кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: зацијело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.
  33. 33 А војводе од кола видјеше да није цар Израиљев, те отступише од њега.
  34. 34 А један застријели из лука нагоном, и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
  35. 35 И бој би жесток онога дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умрије увече, и крв из ране тецијаше у кола.
  36. 36 И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: свак у свој град, и свак у своју земљу.
  37. 37 Тако умрије цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.
  38. 38 А кад праху кола на језеру Самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по ријечи коју рече Господ.
  39. 39 А остала дјела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?
  40. 40 Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се мјесто зацари Охозија син његов.
  41. 41 А Јосафат син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавова над Израиљем;
  42. 42 И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му бјеше име Азува кћи Силејева.
  43. 43 И хођаше путем Асе оца својега сасвијем, и не отступи од њега чинећи све што је право пред Господом.
  44. 44 Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
  45. 45 И учини мир Јосафат с царем Израиљевијем.
  46. 46 А остала дјела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
  47. 47 Он истријеби из земље своје остатак аџувана, који бијаху остали за живота Асе оца његова.
  48. 48 У то вријеме не бијаше цара у Идумеји, него бијаше намјесник царев.
  49. 49 И Јосафат начини лађе Тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу.
  50. 50 Тада рече Охозија син Ахавов Јосафату: нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хтје.
  51. 51 И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давида оца његова; а на његово се мјесто зацари Јорам син његов.
  52. 52 Охозија син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом; и царова над Израиљем двије године.
  53. 53 И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца својега и путем матере своје и путем Јеровоама сина Наватова, који наведе на гријех Израиља.
  54. 54 И служаше Валу и клањаше му се, и гњевљаше Господа Бога Израиљева са свијем како је чинио отац његов.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)