로그인

역대하 6장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 역대하 (2 Chronicles) · 42절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. Then said Solomon, The Lord hath said that he would dwell in the thick darkness.
2 А ја сазидах дом теби за стан и мјесто да у њему наставаш довијека. But I have built an house of habitation for thee, and a place for thy dwelling for ever.
3 И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. And the king turned his face, and blessed the whole congregation of Israel: and all the congregation of Israel stood.
4 И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, говорећи: And he said, Blessed be the Lord God of Israel, who hath with his hands fulfilled that which he spake with his mouth to my father David, saying,
5 Од онога дана кад изведох народ свој из земље Мисирске, не изабрах града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, нити изабрах човјека који би био вођ народу мојему Израиљу, Since the day that I brought forth my people out of the land of Egypt I chose no city among all the tribes of Israel to build an house in, that my name might be there; neither chose I any man to be a ruler over my people Israel:
6 Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. But I have chosen Jerusalem, that my name might be there; and have chosen David to be over my people Israel.
7 И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева. Now it was in the heart of David my father to build an house for the name of the Lord God of Israel.
8 Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио. But the Lord said to David my father, Forasmuch as it was in thine heart to build an house for my name, thou didst well in that it was in thine heart:
9 Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему. Notwithstanding thou shalt not build the house; but thy son which shall come forth out of thy loins, he shall build the house for my name.
10 И тако испуни Господ ријеч своју коју је рекао, јер устах на мјесто оца својега Давида и сједох на пријесто Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева. The Lord therefore hath performed his word that he hath spoken: for I am risen up in the room of David my father, and am set on the throne of Israel, as the Lord promised, and have built the house for the name of the Lord God of Israel.
11 И намјестих овдје ковчег, у ком је завјет Господњи што је учинио синовима Израиљевијем. And in it have I put the ark, wherein is the covenant of the Lord, that he made with the children of Israel.
12 По том стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје. And he stood before the altar of the Lord in the presence of all the congregation of Israel, and spread forth his hands:
13 А бјеше начинио Соломун подножје од мједи и метнуо га насред тријема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на кољена пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу. For Solomon had made a brasen scaffold, of five cubits long, and five cubits broad, and three cubits high, and had set it in the midst of the court: and upon it he stood, and kneeled down upon his knees before all the congregation of Israel, and spread forth his hands toward heaven,
14 И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завјет и милост слугама, који ходе пред тобом свијем срцем својим; And said, O Lord God of Israel, there is no God like thee in the heaven, nor in the earth; which keepest covenant, and shewest mercy unto thy servants, that walk before thee with all their hearts:
15 Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. Thou which hast kept with thy servant David my father that which thou hast promised him; and spakest with thy mouth, and hast fulfilled it with thine hand, as it is this day.
16 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мојему, као што си ти ходио преда мном. Now therefore, O Lord God of Israel, keep with thy servant David my father that which thou hast promised him, saying, There shall not fail thee a man in my sight to sit upon the throne of Israel; yet so that thy children take heed to their way to walk in my law, as thou hast walked before me.
17 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду. Now then, O Lord God of Israel, let thy word be verified, which thou hast spoken unto thy servant David.
18 Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу те обухватити, акамоли овај дом што га сазидах. But will God in very deed dwell with men on the earth? behold, heaven and the heaven of heavens cannot contain thee; how much less this house which I have built!
19 Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом ти се данас моли слуга твој. Have respect therefore to the prayer of thy servant, and to his supplication, O Lord my God, to hearken unto the cry and the prayer which thy servant prayeth before thee:
20 Да буду очи твоје отворене над домом овијем дању и ноћу, над овијем мјестом, гдје си рекао да ћеш намјестити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту. That thine eyes may be open upon this house day and night, upon the place whereof thou hast said that thou wouldest put thy name there; to hearken unto the prayer which thy servant prayeth toward this place.
21 Чуј молбе слуге својега и народа својега Израиља, којима ће се молити на овом мјесту, чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј и смилуј се. Hearken therefore unto the supplications of thy servant, and of thy people Israel, which they shall make toward this place: hear thou from thy dwelling place, even from heaven; and when thou hearest, forgive.
22 Кад ко згријеши ближњему својему, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому, If a man sin against his neighbour, and an oath be laid upon him to make him swear, and the oath come before thine altar in this house;
23 Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој. Then hear thou from heaven, and do, and judge thy servants, by requiting the wicked, by recompensing his way upon his own head; and by justifying the righteous, by giving him according to his righteousness.
24 И кад се разбије пред непријатељем народ твој Израиљ зато што ти згријеше, па се обрате и даду славу имену твојему и помоле ти се и замоле те у овом дому, And if thy people Israel be put to the worse before the enemy, because they have sinned against thee; and shall return and confess thy name, and pray and make supplication before thee in this house;
25 Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховијем. Then hear thou from the heavens, and forgive the sin of thy people Israel, and bring them again unto the land which thou gavest to them and to their fathers.
26 Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш, When the heaven is shut up, and there is no rain, because they have sinned against thee; yet if they pray toward this place, and confess thy name, and turn from their sin, when thou dost afflict them;
27 Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу својему у нашљедство. Then hear thou from heaven, and forgive the sin of thy servants, and of thy people Israel, when thou hast taught them the good way, wherein they should walk; and send rain upon thy land, which thou hast given unto thy people for an inheritance.
28 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусјенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и кака год болест, If there be dearth in the land, if there be pestilence, if there be blasting, or mildew, locusts, or caterpillers; if their enemies besiege them in the cities of their land; whatsoever sore or whatsoever sickness there be:
29 Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега народа твојега Израиља, ко позна муку своју и бол свој и подигне руке своје у овом дому, Then what prayer or what supplication soever shall be made of any man, or of all thy people Israel, when every one shall know his own sore and his own grief, and shall spread forth his hands in this house:
30 Ти чуј с неба, из стана својега, и опрости и подај свакоме по путовима његовијем, што знаш у срцу његову, јер ти сам знаш срца синова човјечијих; Then hear thou from heaven thy dwelling place, and forgive, and render unto every man according unto all his ways, whose heart thou knowest; (for thou only knowest the hearts of the children of men:)
31 Да те се боје ходећи путовима твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим. That they may fear thee, to walk in thy ways, so long as they live in the land which thou gavest unto our fathers.
32 И иностранац који није од народа твојега Израиља, него дође из далеке земље имена ради твојега великога и руке твоје крјепке и мишице твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому, Moreover concerning the stranger, which is not of thy people Israel, but is come from a far country for thy great name’s sake, and thy mighty hand, and thy stretched out arm; if they come and pray in this house;
33 Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име твоје и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овај дом, који сазидах. Then hear thou from the heavens, even from thy dwelling place, and do according to all that the stranger calleth to thee for; that all people of the earth may know thy name, and fear thee, as doth thy people Israel, and may know that this house which I have built is called by thy name.
34 Кад народ твој изиде на војску на непријатеље своје путем којим га пошљеш, и помоле ти се окренувши се ка граду овому, који си изабрао, и к овому дому, који сам сазидао имену твојему, If thy people go out to war against their enemies by the way that thou shalt send them, and they pray unto thee toward this city which thou hast chosen, and the house which I have built for thy name;
35 Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу. Then hear thou from the heavens their prayer and their supplication, and maintain their cause.
36 Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и и одведу у земљу даљну или која је близу, If they sin against thee, (for there is no man which sinneth not,) and thou be angry with them, and deliver them over before their enemies, and they carry them away captives unto a land far off or near;
37 Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи ропства својега, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо и скривисмо; Yet if they bethink themselves in the land whither they are carried captive, and turn and pray unto thee in the land of their captivity, saying, We have sinned, we have done amiss, and have dealt wickedly;
38 И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи ропства својега, у коју буду одведени у ропство, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему, If they return to thee with all their heart and with all their soul in the land of their captivity, whither they have carried them captives, and pray toward their land, which thou gavest unto their fathers, and toward the city which thou hast chosen, and toward the house which I have built for thy name:
39 Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу својему што ти буду згријешили. Then hear thou from the heavens, even from thy dwelling place, their prayer and their supplications, and maintain their cause, and forgive thy people which have sinned against thee.
40 Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје пригнуте на молбу у овом мјесту. Now, my God, let, I beseech thee, thine eyes be open, and let thine ears be attent unto the prayer that is made in this place.
41 И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје; свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци твоји нека се радују добру. Now therefore arise, O Lord God, into thy resting place, thou, and the ark of thy strength: let thy priests, O Lord God, be clothed with salvation, and let thy saints rejoice in goodness.
42 Господе Боже, немој одвратити лица својега од помазаника својега; опомињи се милости обећане Давиду слузи твојему. O Lord God, turn not away the face of thine anointed: remember the mercies of David thy servant.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL