로그인

역대하 18장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 역대하 (2 Chronicles) · 34절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 И Јосафат имајући велико благо и славу опријатељи се с Ахавом.
  2. 2 И послије неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наговараше га да пође на Рамот Галадски.
  3. 3 И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудину: хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.
  4. 4 Још рече Јосафат цару Израиљеву: питај данас шта ће Господ рећи.
  5. 5 Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
  6. 6 А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
  7. 7 А цар рече Јосафату: има још један човјек преко којег бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.
  8. 8 Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.
  9. 9 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
  10. 10 И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.
  11. 11 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.
  12. 12 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и говори добро.
  13. 13 А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.
  14. 14 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.
  15. 15 А цар му рече: колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?
  16. 16 Тада рече: видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.
  17. 17 Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
  18. 18 А Михеја рече: зато чујте ријеч Господњу: видјех Господа гдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;
  19. 19 И Господ рече: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадскога? Још рече: један рече ово а други оно.
  20. 20 Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?
  21. 21 Одговори: изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.
  22. 22 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.
  23. 23 Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
  24. 24 А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
  25. 25 Тада цар Израиљев рече: ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву.
  26. 26 И реците им: овако вели цар: метните овога у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
  27. 27 А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте сви народи.
  28. 28 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.
  29. 29 И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.
  30. 30 А цар Сирски заповједи војводама од кола својих говорећи: не ударајте ни на малога ни на великога, него на сама цара Израиљева.
  31. 31 А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: то је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.
  32. 32 Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, отступише од њега.
  33. 33 А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
  34. 34 И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)