로그인

역대상 21장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 역대상 (1 Chronicles) · 30절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља. And Satan stood up against Israel, and provoked David to number Israel.
2 И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има. And David said to Joab and to the rulers of the people, Go, number Israel from Beer–sheba even to Dan; and bring the number of them to me, that I may know it.
3 Али Јоав рече: нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? зашто тражи то господар мој? зашто да буде на гријех Израиљу? And Joab answered, The Lord make his people an hundred times so many more as they be: but, my lord the king, are they not all my lord’s servants? why then doth my lord require this thing? why will he be a cause of trespass to Israel?
4 Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим. Nevertheless the king’s word prevailed against Joab. Wherefore Joab departed, and went throughout all Israel, and came to Jerusalem.
5 И даде Јоав број преписанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем. And Joab gave the sum of the number of the people unto David. And all they of Israel were a thousand thousand and an hundred thousand men that drew sword: and Judah was four hundred threescore and ten thousand men that drew sword.
6 А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева. But Levi and Benjamin counted he not among them: for the king’s word was abominable to Joab.
7 А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља. And God was displeased with this thing; therefore he smote Israel.
8 И Давид рече Богу: сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих. And David said unto God, I have sinned greatly, because I have done this thing: but now, I beseech thee, do away the iniquity of thy servant; for I have done very foolishly.
9 А Господ рече Гаду видиоцу Давидову говорећи: And the Lord spake unto Gad, David’s seer, saying,
10 Иди кажи Давиду и реци: овако вели Господ: троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. Go and tell David, saying, Thus saith the Lord, I offer thee three things: choose thee one of them, that I may do it unto thee.
11 И дође Гад к Давиду и рече му: тако вели Господ, бирај: So Gad came to David, and said unto him, Thus saith the Lord, Choose thee
12 Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада дакле гледај што ћу одговорити оному који ме је послао. Either three years’ famine; or three months to be destroyed before thy foes, while that the sword of thine enemies overtaketh thee; or else three days the sword of the Lord, even the pestilence, in the land, and the angel of the Lord destroying throughout all the coasts of Israel. Now therefore advise thyself what word I shall bring again to him that sent me.
13 А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке. And David said unto Gad, I am in a great strait: let me fall now into the hand of the Lord; for very great are his mercies: but let me not fall into the hand of man.
14 И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи. So the Lord sent pestilence upon Israel: and there fell of Israel seventy thousand men.
15 И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина, And God sent an angel unto Jerusalem to destroy it: and as he was destroying, the Lord beheld, and he repented him of the evil, and said to the angel that destroyed, It is enough, stay now thine hand. And the angel of the Lord stood by the threshingfloor of Ornan the Jebusite.
16 А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба а у руци му го мач, којим бјеше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет. And David lifted up his eyes, and saw the angel of the Lord stand between the earth and the heaven, having a drawn sword in his hand stretched out over Jerusalem. Then David and the elders of Israel, who were clothed in sackcloth, fell upon their faces.
17 И рече Давид Богу: нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? ја сам дакле згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре. And David said unto God, Is it not I that commanded the people to be numbered? even I it is that have sinned and done evil indeed; but as for these sheep, what have they done? let thine hand, I pray thee, O Lord my God, be on me, and on my father’s house; but not on thy people, that they should be plagued.
18 Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина. Then the angel of the Lord commanded Gad to say to David, that David should go up, and set up an altar unto the Lord in the threshingfloor of Ornan the Jebusite.
19 И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње. And David went up at the saying of Gad, which he spake in the name of the Lord.
20 А Орнан окренув се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу. And Ornan turned back, and saw the angel; and his four sons with him hid themselves. Now Ornan was threshing wheat.
21 Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље. And as David came to Ornan, Ornan looked and saw David, and went out of the threshingfloor, and bowed himself to David with his face to the ground.
22 Тада рече Давид Орнану: дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га, да би престао помор у народу. Then David said to Ornan, Grant me the place of this threshingfloor, that I may build an altar therein unto the Lord: thou shalt grant it me for the full price: that the plague may be stayed from the people.
23 А Орнан рече Давиду: узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем. And Ornan said unto David, Take it to thee, and let my lord the king do that which is good in his eyes: lo, I give thee the oxen also for burnt offerings, and the threshing instruments for wood, and the wheat for the meat offering; I give it all.
24 А цар Давид рече Орнану: не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје ни да принесем жртве паљенице поклоњене. And king David said to Ornan, Nay; but I will verily buy it for the full price: for I will not take that which is thine for the Lord, nor offer burnt offerings without cost.
25 И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата. So David gave to Ornan for the place six hundred shekels of gold by weight.
26 И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице. And David built there an altar unto the Lord, and offered burnt offerings and peace offerings, and called upon the Lord; and he answered him from heaven by fire upon the altar of burnt offering.
27 И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице. And the Lord commanded the angel; and he put up his sword again into the sheath thereof.
28 У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина приношаше жртве ондје. At that time when David saw that the Lord had answered him in the threshingfloor of Ornan the Jebusite, then he sacrificed there.
29 А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице бијаше у то вријеме на висини у Гаваону. For the tabernacle of the Lord, which Moses made in the wilderness, and the altar of the burnt offering, were at that season in the high place at Gibeon.
30 И Давид не може ићи к њему да тражи Богу, јер се уплаши од мача анђела Господњега. But David could not go before it to enquire of God: for he was afraid because of the sword of the angel of the Lord.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL