신명기 1장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 신명기 (Deuteronomy) · 46절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 Ово су ријечи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеноме мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2 Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3 А бјеше четрдесете године први дан једанаестога мјесеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевијем све што му бјеше заповједио Господ да им каже,
4 Пошто уби Сиона цара Аморејскога који живљасе у Есевону, и Ога цара Васанскога који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5 С ону страну Јордана у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: доста сте били на овој гори.
7 Обрните се и подигните се и идите ка гори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу Хананску и на Ливан и до ријеке велике, ријеке Ефрата.
8 Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и сјемену њихову након њих.
9 И рекох вам онда говорећи: не могу вас носити сам.
10 Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звијезда небеских.
11 Господ Бог отаца ваших да вас умножи још тисућу пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12 Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13 Дајте из племена својих људе мудре и вјеште и познате да вам их поставим за старјешине.
14 Тада ми одговористе и рекосте: добро је да се учини што си казао.
15 Тада узевши старјешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старјешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16 И заповједих онда судијама вашим говорећи: саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човјека и брата његова и између дошљака који је с њим.
17 Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18 И заповједих вам онда све што ћете чинити.
19 Потом отишавши од Хорива пријеђосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видјесте, идући ка гори Аморејској, као што нам заповједи Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20 Тада вам рекох: дођосте до горе Аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21 Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се, и не плаши се.
22 А ви сви дођосте к мени и рекосте: да пошљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23 И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из свакога племена по једнога;
24 И они се подигоше и изашавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25 И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26 Али не хтјесте ићи него се супротисте заповијести Господа Бога својега.
27 И викасте у шаторима својим говорећи: мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље Мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28 Куда да идемо? браћа наша уплашише срце наше говорећи: народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видјесмо овдје.
29 А ја вам рекох: не плашите се и не бојте их се.
30 Господ Бог ваш, који иде пред вама, он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31 И у пустињи, гдје си видио како те је носио Господ Бог твој, као што човјек носи сина својега, цијелијем путем којим сте ишли докле дођосте до овога мјеста.
32 Али зато опет не вјеровасте Господу Богу својему,
33 Који иђаше пред вама путем тражећи вам мјесто гдје бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам свијетли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34 И чу Господ глас ријечи ваших, и разгњеви се и закле се говорећи:
35 Ниједан од овога рода злога неће видјети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36 Осим Халева сина Јефонијина; он ће је видјети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовијем, јер се сасвијем држао Господа.
37 Па и на мене се разгњеви Господ с вас; и рече: ни ти нећеш ући онамо.
38 Исус син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он раздијелити синовима Израиљевијем у нашљедство.
39 А дјеца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наслиједити.
40 Ви пак вратите се и идите у пустињу к Црвеноме Мору.
41 А ви одговористе и рекосте ми: сагријешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвијем како нам је заповиједио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтјесте изаћи на гору.
42 А Господ ми рече: кажи им: не идите и не бијте се, јер нијесам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43 И ја вам рекох, али не послушасте, него се опријесте заповијести Господњој, и навалисте на гору.
44 Тада изидоше пред вас Амореји, који сјеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45 И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша гласа вашега нити окрете уха својега к вама.
46 И остадосте у Кадису дуго времена докле ондје стајасте.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)