로그인

사사기 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사사기 (Judges) · 23절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: нећу покварити завјета својега с вама довијека. And an angel of the Lord came up from Gilgal to Bochim, and said, I made you to go up out of Egypt, and have brought you unto the land which I sware unto your fathers; and I said, I will never break my covenant with you.
2 А ви не хватајте вјере са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте гласа мојега. Шта сте то учинили? And ye shall make no league with the inhabitants of this land; ye shall throw down their altars: but ye have not obeyed my voice: why have ye done this?
3 Зато и ја рекох: нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка. Wherefore I also said, I will not drive them out from before you; but they shall be as thorns in your sides, and their gods shall be a snare unto you.
4 А кад изговори анђео Господњи ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, народ подиже глас свој и плака. And it came to pass, when the angel of the Lord spake these words unto all the children of Israel, that the people lifted up their voice, and wept.
5 Зато прозваше оно мјесто Воким; и ондје принесоше жртве Господу. And they called the name of that place Bochim: and they sacrificed there unto the Lord.
6 А Исус распусти народ, и разидоше се синови Израиљеви сваки на своје нашљедство, да наслиједе земљу. And when Joshua had let the people go, the children of Israel went every man unto his inheritance to possess the land.
7 И служи народ Господу свега вијека Исусова и свега вијека старјешина који живјеше дуго иза Исуса које бијаху видјеле сва велика дјела Господња што учини Израиљу. And the people served the Lord all the days of Joshua, and all the days of the elders that outlived Joshua, who had seen all the great works of the Lord, that he did for Israel.
8 Али умрије Исус син Навин слуга Господњи, кад му бјеше сто и десет година. And Joshua the son of Nun, the servant of the Lord, died, being an hundred and ten years old.
9 И погребоше га у међама нашљедства његова у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са сјевера гори Гасу. And they buried him in the border of his inheritance in Timnath–heres, in the mount of Ephraim, on the north side of the hill Gaash.
10 И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дјела која је учинио Израиљу. And also all that generation were gathered unto their fathers: and there arose another generation after them, which knew not the Lord, nor yet the works which he had done for Israel.
11 И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима. And the children of Israel did evil in the sight of the Lord, and served Baalim:
12 И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље Мисирске, и пођоше за другим боговима између богова онијех народа који бијаху око њих, и клањаше им се, и разгњевише Господа. And they forsook the Lord God of their fathers, which brought them out of the land of Egypt, and followed other gods, of the gods of the people that were round about them, and bowed themselves unto them, and provoked the Lord to anger.
13 И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама. And they forsook the Lord, and served Baal and Ashtaroth.
14 И разгњеви се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плијењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховијем унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим. And the anger of the Lord was hot against Israel, and he delivered them into the hands of spoilers that spoiled them, and he sold them into the hands of their enemies round about, so that they could not any longer stand before their enemies.
15 Куд год полажаху, рука Господња бјеше против њих на зло, као што бјеше рекао Господ и као што им се бјеше заклео Господ; и бијаху у великој невољи. Whithersoever they went out, the hand of the Lord was against them for evil, as the Lord had said, and as the Lord had sworn unto them: and they were greatly distressed.
16 Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку онијех што их плијењаху. Nevertheless the Lord raised up judges, which delivered them out of the hand of those that spoiled them.
17 Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповијести Господње; они не чинише тако. And yet they would not hearken unto their judges, but they went a whoring after other gods, and bowed themselves unto them: they turned quickly out of the way which their fathers walked in, obeying the commandments of the Lord; but they did not so.
18 И кад им Господ подизаше судије, бијаше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њиховијех свега вијека судијина; јер се сажали Господу ради њихова уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвијељаху. And when the Lord raised them up judges, then the Lord was with the judge, and delivered them out of the hand of their enemies all the days of the judge: for it repented the Lord because of their groanings by reason of them that oppressed them and vexed them.
19 А кад судија умрије, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дјела својих нити путова својих опаких. And it came to pass, when the judge was dead, that they returned, and corrupted themselves more than their fathers, in following other gods to serve them, and to bow down unto them; they ceased not from their own doings, nor from their stubborn way.
20 Зато се распали гњев Господњи на Израиља, и рече: кад је тај народ преступио мој завјет који сам заповједио оцима њиховијем, и не послушаше гласа мојега, And the anger of the Lord was hot against Israel; and he said, Because that this people hath transgressed my covenant which I commanded their fathers, and have not hearkened unto my voice;
21 Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умрије, I also will not henceforth drive out any from before them of the nations which Joshua left when he died:
22 Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњега ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће. That through them I may prove Israel, whether they will keep the way of the Lord to walk therein, as their fathers did keep it, or not.
23 И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу. Therefore the Lord left those nations, without driving them out hastily; neither delivered he them into the hand of Joshua.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL