로그인

사무엘하 16장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사무엘하 (2 Samuel) · 23절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А кад Давид пријеђе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима бјеше двјеста хљебова и сто гроздова сухих и сто груда смокава и мијех вина. And when David was a little past the top of the hill, behold, Ziba the servant of Mephibosheth met him, with a couple of asses saddled, and upon them two hundred loaves of bread, and an hundred bunches of raisins, and an hundred of summer fruits, and a bottle of wine.
2 И рече цар Сиви: шта ће ти то? А Сива му рече: магарци су за чељад цареву, да јашу, а хљебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи. And the king said unto Ziba, What meanest thou by these? And Ziba said, The asses be for the king’s household to ride on; and the bread and summer fruit for the young men to eat; and the wine, that such as be faint in the wilderness may drink.
3 А цар му рече: а гдје је син твога господара? Рече Сива цару: ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мојега. And the king said, And where is thy master’s son? And Ziba said unto the king, Behold, he abideth at Jerusalem: for he said, To day shall the house of Israel restore me the kingdom of my father.
4 Тада рече цар Сиви: ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару! Then said the king to Ziba, Behold, thine are all that pertained unto Mephibosheth. And Ziba said, I humbly beseech thee that I may find grace in thy sight, my lord, O king.
5 И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиде оданде један од рода дома Саулова, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше. And when king David came to Bahurim, behold, thence came out a man of the family of the house of Saul, whose name was Shimei, the son of Gera: he came forth, and cursed still as he came.
6 И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, којему и с десне и с лијеве стране бијаше сав народ и сви јунаци. And he cast stones at David, and at all the servants of king David: and all the people and all the mighty men were on his right hand and on his left.
7 А Симеј овако говораше псујући: одлази, одлази, крвопијо и зликовче! And thus said Shimei when he cursed, Come out, come out, thou bloody man, and thou man of Belial:
8 Обрати Господ на тебе све крви дома Саулова, на чије си се мјесто зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твојему; ето те сада у твом злу, јер си крвопија. The Lord hath returned upon thee all the blood of the house of Saul, in whose stead thou hast reigned; and the Lord hath delivered the kingdom into the hand of Absalom thy son: and, behold, thou art taken in thy mischief, because thou art a bloody man.
9 Тада рече цару Ависај син Серујин: зашто да псује овај мртви пас цара господара мојега? Идем да му скинем главу. Then said Abishai the son of Zeruiah unto the king, Why should this dead dog curse my lord the king? let me go over, I pray thee, and take off his head.
10 Али цар рече: шта је вама до мене, синови Серујини? нека псује; јер му је Господ рекао: псуј Давида. Па ко смије казати: зашто тако чиниш? And the king said, What have I to do with you, ye sons of Zeruiah? so let him curse, because the Lord hath said unto him, Curse David. Who shall then say, Wherefore hast thou done so?
11 Још рече Давид Ависају и свијем слугама својим: ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповједио. And David said to Abishai, and to all his servants, Behold, my son, which came forth of my bowels, seeketh my life: how much more now may this Benjamite do it? let him alone, and let him curse; for the Lord hath bidden him.
12 Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу. It may be that the Lord will look on mine affliction, and that the Lord will requite me good for his cursing this day.
13 И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах. And as David and his men went by the way, Shimei went along on the hill’s side over against him, and cursed as he went, and threw stones at him, and cast dust.
14 И дође цар и сав народ што бијаше с њим, уморни, и одморише се ондје. And the king, and all the people that were with him, came weary, and refreshed themselves there.
15 А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим. And Absalom, and all the people the men of Israel, came to Jerusalem, and Ahithophel with him.
16 А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: да живи цар! да живи цар! And it came to pass, when Hushai the Archite, David’s friend, was come unto Absalom, that Hushai said unto Absalom, God save the king, God save the king.
17 А Авесалом рече Хусају: така ли је љубав твоја према пријатељу твојему? зашто нијеси отишао с пријатељем својим? And Absalom said to Hushai, Is this thy kindness to thy friend? why wentest thou not with thy friend?
18 А Хусај рече Авесалому: не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати. And Hushai said unto Absalom, Nay; but whom the Lord, and this people, and all the men of Israel, choose, his will I be, and with him will I abide.
19 Сврх тога, коме бих служио? еда ли не сину његову? како сам служио оцу твојему, тако ћу и теби. And again, whom should I serve? should I not serve in the presence of his son? as I have served in thy father’s presence, so will I be in thy presence.
20 А Авесалом рече Ахитофелу: свјетуј шта ћемо чинити. Then said Absalom to Ahithophel, Give counsel among you what we shall do.
21 А Ахитофел рече Авесалому: лези с иночама оца својега, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свјема који су с тобом. And Ahithophel said unto Absalom, Go in unto thy father’s concubines, which he hath left to keep the house; and all Israel shall hear that thou art abhorred of thy father: then shall the hands of all that are with thee be strong.
22 Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца својега на видику свјему Израиљу. So they spread Absalom a tent upon the top of the house; and Absalom went in unto his father’s concubines in the sight of all Israel.
23 И свјет који даваше Ахитофел у оно вријеме бијаше као да би ко Бога упитао; таки бијаше сваки свјет Ахитофелов и у Давида и у Авесалома. And the counsel of Ahithophel, which he counselled in those days, was as if a man had enquired at the oracle of God: so was all the counsel of Ahithophel both with David and with Absalom.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL