로그인

사무엘하 13장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사무엘하 (2 Samuel) · 39절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лијепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон син Давидов. And it came to pass after this, that Absalom the son of David had a fair sister, whose name was Tamar; and Amnon the son of David loved her.
2 И тужаше Амнон тако да се разбоље ради Тамаре сестре своје; јер бјеше дјевојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини што. And Amnon was so vexed, that he fell sick for his sister Tamar; for she was a virgin; and Amnon thought it hard for him to do any thing to her.
3 А имаше Амнон пријатеља, којему име бјеше Јонадав син Саме брата Давидова; и Јонадав бјеше врло домишљат. But Amnon had a friend, whose name was Jonadab, the son of Shimeah David’s brother: and Jonadab was a very subtil man.
4 И рече му: што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? не би ли ми казао? А Амнон му рече: љубим Тамару сестру Авесалома брата својега. And he said unto him, Why art thou, being the king’s son, lean from day to day? wilt thou not tell me? And Amnon said unto him, I love Tamar, my brother Absalom’s sister.
5 Тада му рече Јонадав: лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њезине руке да једем. And Jonadab said unto him, Lay thee down on thy bed, and make thyself sick: and when thy father cometh to see thee, say unto him, I pray thee, let my sister Tamar come, and give me meat, and dress the meat in my sight, that I may see it, and eat it at her hand.
6 И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амон цару: нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њезине руке. So Amnon lay down, and made himself sick: and when the king was come to see him, Amnon said unto the king, I pray thee, let Tamar my sister come, and make me a couple of cakes in my sight, that I may eat at her hand.
7 Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: иди у кућу брата својега Амнона и зготови му јело. Then David sent home to Tamar, saying, Go now to thy brother Amnon’s house, and dress him meat.
8 И Тамара отиде у кућу брата својега Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замијеси и зготови јело пред њим и скуха. So Tamar went to her brother Amnon’s house; and he was laid down. And she took flour, and kneaded it, and made cakes in his sight, and did bake the cakes.
9 Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хтје јести, него рече: кажите нека изиду сви који су код мене. И изидоше сви. And she took a pan, and poured them out before him; but he refused to eat. And Amnon said, Have out all men from me. And they went out every man from him.
10 Тада рече Амнон Тамари: донеси то јело у клијет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што бјеше зготовила, и донесе Амнону брату својему у клијет. And Amnon said unto Tamar, Bring the meat into the chamber, that I may eat of thine hand. And Tamar took the cakes which she had made, and brought them into the chamber to Amnon her brother.
11 А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: ходи, лези са мном, сестро моја! And when she had brought them unto him to eat, he took hold of her, and said unto her, Come lie with me, my sister.
12 А она му рече: не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини тога безумља. And she answered him, Nay, my brother, do not force me; for no such thing ought to be done in Israel: do not thou this folly.
13 Куда бих ја са срамотом својом? а ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи. And I, whither shall I cause my shame to go? and as for thee, thou shalt be as one of the fools in Israel. Now therefore, I pray thee, speak unto the king; for he will not withhold me from thee.
14 Али је он не хтје послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је. Howbeit he would not hearken unto her voice: but, being stronger than she, forced her, and lay with her.
15 А послије омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу бјеше већа од љубави којом је прије љубљаше. И рече јој Амнон: устани, одлази. Then Amnon hated her exceedingly; so that the hatred wherewith he hated her was greater than the love wherewith he had loved her. And Amnon said unto her, Arise, be gone.
16 А она му рече: то ће бити веће зло од онога које си ми учинио што ме тјераш. Али је он не хтје послушати. And she said unto him, There is no cause: this evil in sending me away is greater than the other that thou didst unto me. But he would not hearken unto her.
17 Него викну момка који га слушаше, и рече му: води ову од мене напоље, и закључај врата за њом. Then he called his servant that ministered unto him, and said, Put now this woman out from me, and bolt the door after her.
18 А она имаше на себи шарену хаљину, јер таке хаљине ношаху царске кћери док су дјевојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата. And she had a garment of divers colours upon her: for with such robes were the king’s daughters that were virgins apparelled. Then his servant brought her out, and bolted the door after her.
19 Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздрије шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући. And Tamar put ashes on her head, and rent her garment of divers colours that was on her, and laid her hand on her head, and went on crying.
20 А брат њезин Авесалом, рече јој: да није Амнон брат твој био с тобом? али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата својега Авесалома. And Absalom her brother said unto her, Hath Amnon thy brother been with thee? but hold now thy peace, my sister: he is thy brother; regard not this thing. So Tamar remained desolate in her brother Absalom’s house.
21 И цар Давид чувши све ово разгњеви се врло. But when king David heard of all these things, he was very wroth.
22 Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лијепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару. And Absalom spake unto his brother Amnon neither good nor bad: for Absalom hated Amnon, because he had forced his sister Tamar.
23 А послије двије године кад се стризијаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве. And it came to pass after two full years, that Absalom had sheepshearers in Baal–hazor, which is beside Ephraim: and Absalom invited all the king’s sons.
24 И дође Авесалом к цару и рече му: ево, сад се стригу овце слузи твојему; нека пође цар и слуге његове са слугом својим. And Absalom came to the king, and said, Behold now, thy servant hath sheepshearers; let the king, I beseech thee, and his servants go with thy servant.
25 Али цар рече Авесалому: немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хтје ићи, него га благослови. And the king said to Absalom, Nay, my son, let us not all now go, lest we be chargeable unto thee. And he pressed him: howbeit he would not go, but blessed him.
26 А Авесалом рече: кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: што да иде с тобом? Then said Absalom, If not, I pray thee, let my brother Amnon go with us. And the king said unto him, Why should he go with thee?
27 Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске. But Absalom pressed him, that he let Amnon and all the king’s sons go with him.
28 Тада Авесалом заповједи момцима својим говорећи: пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам речем: убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповиједам, будите слободни и храбри. Now Absalom had commanded his servants, saying, Mark ye now when Amnon’s heart is merry with wine, and when I say unto you, Smite Amnon; then kill him, fear not: have not I commanded you? be courageous, and be valiant.
29 И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповједи Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побјегоше. And the servants of Absalom did unto Amnon as Absalom had commanded. Then all the king’s sons arose, and every man gat him up upon his mule, and fled.
30 А докле још бијаху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један. And it came to pass, while they were in the way, that tidings came to David, saying, Absalom hath slain all the king’s sons, and there is not one of them left.
31 Тада уставши цар раздрије хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздријеше хаљине своје. Then the king arose, and tare his garments, and lay on the earth; and all his servants stood by with their clothes rent.
32 А Јонадав син Саме брата Давидова проговори и рече: нека не говори господар мој да су побили сву дјецу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом бјеше тако наумио од оног дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову. And Jonadab, the son of Shimeah David’s brother, answered and said, Let not my lord suppose that they have slain all the young men the king’s sons; for Amnon only is dead: for by the appointment of Absalom this hath been determined from the day that he forced his sister Tamar.
33 Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу својем говорећи: сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо. Now therefore let not my lord the king take the thing to his heart, to think that all the king’s sons are dead: for Amnon only is dead.
34 А Авесалом побјеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе. But Absalom fled. And the young man that kept the watch lifted up his eyes, and looked, and, behold, there came much people by the way of the hill side behind him.
35 И Јонадав рече цару: ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било. And Jonadab said unto the king, Behold, the king’s sons come: as thy servant said, so it is.
36 И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло. And it came to pass, as soon as he had made an end of speaking, that, behold, the king’s sons came, and lifted up their voice and wept: and the king also and all his servants wept very sore.
37 Авесалом пак побјеже и отиде к Талмају сину Амијудову цару Гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан. But Absalom fled, and went to Talmai, the son of Ammihud, king of Geshur. And David mourned for his son every day.
38 А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста ондје три године. So Absalom fled, and went to Geshur, and was there three years.
39 Потом зажеље цар Давид отићи к Авесалому, јер се утјеши за Амноном што погибе. And the soul of king David longed to go forth unto Absalom: for he was comforted concerning Amnon, seeing he was dead.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL