사무엘상 17장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사무엘상 (1 Samuel) · 58절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудину, и стадоше у око између Сокота и Азике на међи Дамимској.
2 А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у око у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.
3 И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима бјеше долина.
4 И изиде из окола Филистејскога један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.
5 И на глави му бјеше капа од мједи, и оклоп плочаст на њему од мједи; и бијаше оклоп тежак пет тисућа сикала.
6 И ногавице од мједи бјеху му на ногу, и штит од мједи на раменима.
7 А копљача од копља му бјеше као вратило, а гвожђа у копљу му бјеше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.
8 Он ставши викаше војску Израиљску, и говораше им: што сте изашли уврставши се? нијесам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? изберите једнога између себе, па нека изађе к мени.
9 Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.
10 Још говораше Филистејин: ја осрамотих данас војску Израиљску: дајте ми човјека да се бијемо.
11 А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.
12 А бијаше Давид син једнога Ефраћанина, из Витлејема Јудина, којему име бјеше Јесеј, који имаше осам синова и бијаше у вријеме Саулово стар и временит међу људима.
13 И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његовијех који отидоше на војску бијаху првенцу Елијав а другоме Авинадав а трећему Сама.
14 А Давид бијаше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.
15 А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца својега.
16 А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.
17 А Јесеј рече Давиду сину својему: узми сада за браћу своју ефу овога прженога жита и овијех десет хљебова, и однеси брже у око браћи својој.
18 А овијех десет младијех сираца однеси тисућнику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.
19 А Саул и они и сав Израиљ бијаху у долини Или ратујући с Филистејима.
20 И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповједи Јесеј; и дође на мјесто гдје бјеше око, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.
21 И стајаше војска Израиљска и Филистејска једна према другој.
22 Тада остави Давид свој пртљаг код чувара, који чуваше пртљаг, и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.
23 И докле говораше с њима, гле, онај заточеник по имену Голијат Филистејин из Гата, изиде из војске Филистејске и говораше као прије, и Давид чу.
24 А сви Израиљци кад видјеше тога човјека, узбјегоше од њега, и бјеше их страх веома.
25 И говораху Израиљци: видјесте ли тога човјека што изиде? Јер изиде да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његова у Израиљу.
26 Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: шта ће се учинити човјеку који погуби тога Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога живога?
27 А народ му одговори исте ријечи говорећи: то ће се учинити ономе ко га погуби.
28 А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тијем људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: што си дошао? и на ком си оставио оно мало оваца у пустињи? знам ја обијест твоју и злоћу срца твојега; дошао си да видиш бој.
29 А Давид рече: шта сам сад учинио? заповјеђено ми је.
30 Потом окрену се од њега к другоме и запита као прије; и народ му одговори као прије.
31 И кад чуше ријечи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.
32 И Давид рече Саулу: нека се нико не плаши од онога; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.
33 А Саул рече Давиду: не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дијете а он је војник од младости своје.
34 А Давид рече Саулу: слуга је твој пасао овце оца својега; па кад дође лав или медвјед и однесе овцу из стада,
35 Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.
36 И лава и медвједа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога живога.
37 Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медвједа, он ће ме сачувати и од овога Филистејина. Тада рече Саул Давиду: иди, и Господ нека буде с тобом.
38 И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од мједи и метну оклоп на њ.
39 И припаса Давид мач његов преко својега одијела и пође, али не бјеше навикао, па рече Давид Саулу: не могу ићи с тијем, јер нијесам навикао. Па скиде Давид са себе.
40 И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.
41 А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човјек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.
42 А кад Филистејин погледа и видје Давида, потсмјехну му се, што бјеше млад и смеђ и лијепа лица.
43 И рече Филистејин Давиду: еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.
44 И рече Филистејин Давиду: ходи к мени да дам тијело твоје птицама небеским и звијерима земаљским.
45 А Давид рече Филистејину: ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, којега си ружио.
46 Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас тјелеса војске Филистејске птицама небеским и звјерима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.
47 И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.
48 А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.
49 И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.
50 Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.
51 И притрчав Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и отсијече му главу. А Филистеји кад видјеше гдје погибе јунак њихов побјегоше.
52 А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потјераше Филистеје до долине и до врата Акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу Сарајимском до Гата и до Акарона.
53 Потом се вратише синови Израиљеви тјеравши Филистеје, и оплијенише око њихов.
54 А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.
55 А кад Саул видје Давида гдје иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: како је жива душа твоја, царе, не знам.
56 А цар рече: питај чији је син тај младић.
57 А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му бјеше глава Филистејинова.
58 И Саул рече му: чији си син, дијете? А Давид рече: ја сам син слуге твојега Јесеја Витлејемца.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)