로그인

사무엘상 14장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사무엘상 (1 Samuel) · 52절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Један дан рече Јонатан син Саулов момку својему који му ношаше оружје: хајде да идемо к стражи Филистејској која је на оној страни. А оцу својему не каза ништа. Now it came to pass upon a day, that Jonathan the son of Saul said unto the young man that bare his armour, Come, and let us go over to the Philistines’ garrison, that is on the other side. But he told not his father.
2 А Саул стајаше крај брда под шипком, који бијаше у Мигрону; и народа бјеше с њим око шест стотина људи. And Saul tarried in the uttermost part of Gibeah under a pomegranate tree which is in Migron: and the people that were with him were about six hundred men;
3 И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњега у Силому ношаше оплећак. И народ не знадијаше да је отишао Јонатан. And Ahiah, the son of Ahitub, I–chabod’s brother, the son of Phinehas, the son of Eli, the Lord’s priest in Shiloh, wearing an ephod. And the people knew not that Jonathan was gone.
4 А у кланцу којим шћаше Јонатан отићи к стражи Филистејској, бијаху двије стрмене стијене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене. And between the passages, by which Jonathan sought to go over unto the Philistines’ garrison, there was a sharp rock on the one side, and a sharp rock on the other side: and the name of the one was Bozez, and the name of the other Seneh.
5 И једна од њих стајаше са сјевера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји. The forefront of the one was situate northward over against Michmash, and the other southward over against Gibeah.
6 И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: хајде да отидемо к стражи тијех необрезанијех; може бити да ће нам учинити што Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином. And Jonathan said to the young man that bare his armour, Come, and let us go over unto the garrison of these uncircumcised: it may be that the Lord will work for us: for there is no restraint to the Lord to save by many or by few.
7 А онај што му ношаше оружје одговори му: чини што ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш. And his armourbearer said unto him, Do all that is in thine heart: turn thee; behold, I am with thee according to thy heart.
8 А Јонатан му рече: ево, отићи ћемо к тијем људима, и показаћемо им се. Then said Jonathan, Behold, we will pass over unto these men, and we will discover ourselves unto them.
9 Ако нам реку: чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом мјесту, и нећемо ићи к њима. If they say thus unto us, Tarry until we come to you; then we will stand still in our place, and will not go up unto them.
10 Ако ли реку: ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак. But if they say thus, Come up unto us; then we will go up: for the Lord hath delivered them into our hand: and this shall be a sign unto us.
11 И показаше се обојица стражи Филистејској; а Филистеји рекоше: гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили. And both of them discovered themselves unto the garrison of the Philistines: and the Philistines said, Behold, the Hebrews come forth out of the holes where they had hid themselves.
12 И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оному што му ношаше оружје: хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу. And the men of the garrison answered Jonathan and his armourbearer, and said, Come up to us, and we will shew you a thing. And Jonathan said unto his armourbearer, Come up after me: for the Lord hath delivered them into the hand of Israel.
13 Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје. And Jonathan climbed up upon his hands and upon his feet, and his armourbearer after him: and they fell before Jonathan; and his armourbearer slew after him.
14 И то би први бој, у ком поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље. And that first slaughter, which Jonathan and his armourbearer made, was about twenty men, within as it were an half acre of land, which a yoke of oxen might plow.
15 И уђе страх у око у пољу и у сав народ; и стража и они који бјеху изашли да плијене препадоше се, и земља се усколеба, јер бјеше страх од Бога. And there was trembling in the host, in the field, and among all the people: the garrison, and the spoilers, they also trembled, and the earth quaked: so it was a very great trembling.
16 А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази гдје се мноштво узбунило и успропадало. And the watchmen of Saul in Gibeah of Benjamin looked; and, behold, the multitude melted away, and they went on beating down one another.
17 Тада рече Саул народу који бијаше с њим: прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не бјеше Јонатана и момка његова који му ношаше оружје. Then said Saul unto the people that were with him, Number now, and see who is gone from us. And when they had numbered, behold, Jonathan and his armourbearer were not there.
18 И рече Саул Ахији: донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји бијаше тада код синова Израиљевијех. And Saul said unto Ahiah, Bring hither the ark of God. For the ark of God was at that time with the children of Israel.
19 А док говораше Саул свештенику, забуна у околу Филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: остави. And it came to pass, while Saul talked unto the priest, that the noise that was in the host of the Philistines went on and increased: and Saul said unto the priest, Withdraw thine hand.
20 И Саул и сав народ што бјеше с њим скупише се и дођоше до боја, и гле, повадили бјеху мачеве један на другога, и забуна бјеше врло велика. And Saul and all the people that were with him assembled themselves, and they came to the battle: and, behold, every man’s sword was against his fellow, and there was a very great discomfiture.
21 А бијаше с Филистејима Јевреја као прије, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који бијаху са Саулом и Јонатаном. Moreover the Hebrews that were with the Philistines before that time, which went up with them into the camp from the country round about, even they also turned to be with the Israelites that were with Saul and Jonathan.
22 И сви Израиљци који се бијаху сакрили у гори Јефремовој кад чуше да бјеже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их. Likewise all the men of Israel which had hid themselves in mount Ephraim, when they heard that the Philistines fled, even they also followed hard after them in the battle.
23 И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена. So the Lord saved Israel that day: and the battle passed over unto Beth–aven.
24 И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ говорећи: да је проклет који једе што до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа. And the men of Israel were distressed that day: for Saul had adjured the people, saying, Cursed be the man that eateth any food until evening, that I may be avenged on mine enemies. So none of the people tasted any food.
25 И сав народ оне земље дође у шуму, гдје бјеше много меда по земљи. And all they of the land came to a wood; and there was honey upon the ground.
26 И кад дође народ у шуму, видје мед гдје тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве. And when the people were come into the wood, behold, the honey dropped; but no man put his hand to his mouth: for the people feared the oath.
27 Али Јонатан не чу кад отац његов закле народ, те пружи штап који му бјеше у руци, и замочи крај у сат, и примаче руку своју к устима својим, и засвијетлише му се очи. But Jonathan heard not when his father charged the people with the oath: wherefore he put forth the end of the rod that was in his hand, and dipped it in an honeycomb, and put his hand to his mouth; and his eyes were enlightened.
28 А један из народа проговори и рече: отац је твој заклео народ рекавши: да је проклет ко би јео што данас; стога суста народ. Then answered one of the people, and said, Thy father straitly charged the people with an oath, saying, Cursed be the man that eateth any food this day. And the people were faint.
29 Тада рече Јонатан: смео је земљу отац мој; видите како ми се засвијетлише очи, чим окусих мало меда. Then said Jonathan, My father hath troubled the land: see, I pray you, how mine eyes have been enlightened, because I tasted a little of this honey.
30 А да је још народ слободно јео данас од плијена непријатеља својих, који нађе! не би ли полом Филистејски био још већи? How much more, if haply the people had eaten freely to day of the spoil of their enemies which they found? for had there not been now a much greater slaughter among the Philistines?
31 И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори. And they smote the Philistines that day from Michmash to Aijalon: and the people were very faint.
32 И наклопи се народ на плијен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу. And the people flew upon the spoil, and took sheep, and oxen, and calves, and slew them on the ground: and the people did eat them with the blood.
33 И јавише Саулу говорећи: ево народ гријеши Господу једући с крвљу. А он рече: невјеру учинисте; доваљајте сада к мени велик камен. Then they told Saul, saying, Behold, the people sin against the Lord, in that they eat with the blood. And he said, Ye have transgressed: roll a great stone unto me this day.
34 За тијем рече Саул: разидите се међу народ и реците: доведите сваки к мени вола својега и овцу своју; и овдје закољите и једите, и нећете гријешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки свога вола својом руком оне ноћи, и ондје клаше. And Saul said, Disperse yourselves among the people, and say unto them, Bring me hither every man his ox, and every man his sheep, and slay them here, and eat; and sin not against the Lord in eating with the blood. And all the people brought every man his ox with him that night, and slew them there.
35 И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу. And Saul built an altar unto the Lord: the same was the first altar that he built unto the Lord.
36 Потом рече Саул: хајдемо за Филистејима ноћас, да их плијенимо до јутра, и да их не оставимо ниједнога. А они рекоше: чини што ти је год воља. Али свештеник рече: да приступимо овдје к Богу. And Saul said, Let us go down after the Philistines by night, and spoil them until the morning light, and let us not leave a man of them. And they said, Do whatsoever seemeth good unto thee. Then said the priest, Let us draw near hither unto God.
37 И упита Саул Бога: хоћу ли ићи за Филистејима? хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одговори му онај дан. And Saul asked counsel of God, Shall I go down after the Philistines? wilt thou deliver them into the hand of Israel? But he answered him not that day.
38 Зато рече Саул: приступите овамо сви главари народни, и тражите и видите на ком је гријех данас. And Saul said, Draw ye near hither, all the chief of the people: and know and see wherein this sin hath been this day.
39 Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мојем, погинуће заиста. И не одговори му нико из свега народа. For, as the Lord liveth, which saveth Israel, though it be in Jonathan my son, he shall surely die. But there was not a man among all the people that answered him.
40 Потом рече свему Израиљу: ви будите с једне стране, а ја и Јонатан син мој бићемо с друге стране. А народ рече Саулу: чини што ти је драго. Then said he unto all Israel, Be ye on one side, and I and Jonathan my son will be on the other side. And the people said unto Saul, Do what seemeth good unto thee.
41 Тада рече Саул Господу Богу Израиљеву: покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изиде прав. Therefore Saul said unto the Lord God of Israel, Give a perfect lot. And Saul and Jonathan were taken: but the people escaped.
42 И рече Саул: баците ждријеб за ме и за Јонатана сина мојега. И обличи се Јонатан. And Saul said, Cast lots between me and Jonathan my son. And Jonathan was taken.
43 Тада рече Саул Јонатану: кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: само сам окусио мало меда накрај штапа који ми бјеше у руци; ево ме; хоћу ли погинути? Then Saul said to Jonathan, Tell me what thou hast done. And Jonathan told him, and said, I did but taste a little honey with the end of the rod that was in mine hand, and, lo, I must die.
44 А Саул рече: то нека ми учини Бог и то нека дода, погинућеш, Јонатане! And Saul answered, God do so and more also: for thou shalt surely die, Jonathan.
45 Али народ рече Саулу: зар да погине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с главе његове. Јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не погибе. And the people said unto Saul, Shall Jonathan die, who hath wrought this great salvation in Israel? God forbid: as the Lord liveth, there shall not one hair of his head fall to the ground; for he hath wrought with God this day. So the people rescued Jonathan, that he died not.
46 Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје мјесто. Then Saul went up from following the Philistines: and the Philistines went to their own place.
47 И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве Совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше. So Saul took the kingdom over Israel, and fought against all his enemies on every side, against Moab, and against the children of Ammon, and against Edom, and against the kings of Zobah, and against the Philistines: and whithersoever he turned himself, he vexed them.
48 Скупи такођер војску и поби Амалика; и избави Израиља из руку онијех који га плијењаху. And he gathered an host, and smote the Amalekites, and delivered Israel out of the hands of them that spoiled them.
49 А Саул имаше синове: Јонатана и Исуја и Мелхисуја; а двјема кћерима његовијем бјеху имена првеници Мерава а млађој Михала. Now the sons of Saul were Jonathan, and Ishui, and Melchi–shua: and the names of his two daughters were these; the name of the firstborn Merab, and the name of the younger Michal:
50 А жени Сауловој бјеше име Ахиноама кћи Ахимасова; а војводи његову бјеше име Авенир син Нира стрица Саулова. And the name of Saul’s wife was Ahinoam, the daughter of Ahimaaz: and the name of the captain of his host was Abner, the son of Ner, Saul’s uncle.
51 Јер Кис отац Саулов и Нир отац Авениров бијаху синови Авилови. And Kish was the father of Saul; and Ner the father of Abner was the son of Abiel.
52 И бијаше велики рат с Филистејима свега вијека Саулова; и кога год виђаше Саул храбра и јунака, узимаше га к себи. And there was sore war against the Philistines all the days of Saul: and when Saul saw any strong man, or any valiant man, he took him unto him.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL